|
||||||||
|
|
 |
PESNIKINJA SA DJACKOM TORBOM
Sladjana Ratinac ima 16 godina i pohadja drugi razred kragujevacke Ekonomske
škole, finansijski smer. Prvi razred je završila sa odlicnim
uspehom. Sladju od ostalih vršnjaka izdvajaju tri izdate zbirke poezije…
Piše od sedme godine. Cudili su se drugi, mislili da joj neko pomaže,
ali su ih više od 70 nagrada za poeziju i kratke price, kao i štampane
zbirke, uverili da poseduje neuzmeran talenat. Napisala je više od
600 pesama, ne može ih tacno ni izbrojati. Uskoro treba da izadje
iz štampe i cetvrta poetska zbirka - ‘’Carobno pero ptice
snohvatice’’.
Finansije i poezija su cudna kombinacija, ali Sladjin poetski duh cvrsto
stoji na zemlji.
- Odlucila sam se za ovu srednju školu jer mi se svidja ekonomija,
a daje mi i sigurnost u životu. Pisanjem mogu uvek da se bavim iz
hobija, zrelo razmišlja mlada pesnikinja.
Prva zbirka poezije ‘’Moja mala glava’’, ciji
je prihod od prodaje darovala deci astmaticarima, objavljena joj je pre
pet godina. Naredna, ‘’Biserica osmeha’’, štampana
2003. godine, poklonjena je za razvoj Fudbalskog kluba ‘’Vodojaža’’
iz rodne Grošnice. Godinu dana kasnije, u Cikagu, izašla je
zbirka pesama ‘’Srbija, moja ljubav’’, namenjena
deci u dijaspori. Ova zbirka je doživela i ponovljeno izdanje. Novac
od poslednje knjige, koja ceka na štampanje, namenjen je za opremanje
kabineta iz biologije Osnovne škole ‘’Milutin i Draginja
Todorovic’’, koju je pohadjala. Sladjana je clan Kulturno-umetnickog
društva «Zastava» i beogradskog Književnog kluba
‘’Karadjordjevic’’.
Nagrade ne prestaju, a biblioteka knjiga koje, vecinom, dobija kao nagrade,
postaje sve bogatija… U junu ove godine, Sladjana je proglašena
za sveukupnog pobednika Desetog decjeg maratona «Subotica 06»,
koji je organizovao suboticki pesnicki klub «Orfej», a na
danima Gordane Brajovic’’ u Aleksincu nagradjena je specijalnim
priznanjem za pesmu posvecenu ovoj poznatoj novinarki književnici.
Voli da se druži, cita, a veceri najradije provodi sa društvom
u grošnickim kaficima, dok vikendom izlaze u grad. Inace, pesme i
price o cokoladi i decjim nestašlucima neosetno su zamenile neke
nove teme… Ipak, inspiraciju za ljubavne pesme trenutno - nema.
Nevenka Vitkovic
Autor
zadrzava sva prava na objavljene tekstove. |
SLUŽBA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
NAGRADNI KONKURS za najbolje radove ESEJE učenika srednjih škola sa temom: "ŠTA ČINIM DA BIH RAZUMEO DRUGE"
E S E J
ŠTA ČINIM DA BIH RAZUMELA DRUGE
Proteklih meseci, često raspravljam sama sa sobom:
Šta činim da bih razumela druge?
Da li sam dorasla toj,
tako značajnoj temi?
Pokušavam...
Procenite....
AUTOR: Slađana Ratinac, učenica II/3 razred,
Razredni starešina: Ana Marković;
Profesor srpskog: Marija Potrić
EKONOMSKA ŠKOLA
Radoja Domanovića 6,
34000 KRAGUJEVAC
Telefon:034/335-406; 034/304-085;
Razumeti druge...
Kad bolje razmislim...Karakterna crta, da razumem druge, klijala je u mojoj duši još dok sam se, onako sasvim majušna, u majčinoj utrobi, pripremala za život, na planeti Zemlji.
Razumeti, znači prihvatiti i poštovati različitosti u svakom pogledu.
Tema veoma složena, široka, beskrajno trajna, svakodnevna, prisutna na svakom mestu, vredna pažnje i akcije.
Da li smo, i koliko smo, kao ljudski rod – taj skup najrazumnijih bića, spremni da tuđe različitosti prihvatimo kao neminovan uslov za opstanak i sreću sveta?
Moje procene su, da je razumevanje drugih, trenutno na niskim granama. Pokušava se... definisane su potrebe... Političari usvajaju strategije ... priča se i piše o tome ... Rezultati, - tek po neki... objavljen na sva zvona.
Različiti - rezervisano srećni - i njih se neko setio – uzvraćaju toplim pogledom sa primetnom dozom nepoverenja.
Prihvatimo na nivou pojedinca, tuđe različitosti kao neminovnost, ostvarićemo globalnost bez sukoba, bola, suza i patnje.
Spoznati
Potrebu R A Z U M E V A NJ A
- Onih koji su imali šansu da se rode...
- Napuštenih...
- Zlostavljenih
- Lica sa posebnim potrebama...
- Razumevanje za trajanje...
Razumeti nerodjene
"Statistika govori da je za 20 godina obavljeno više od dva miliona abortusa, pri čemu treba imati u vidui i činjenicu da ni taj broj nije precizan..."
Citat: Marko Mladenović
"Na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88% dece. Drugim rečima, Srbija umire.... ako se ovako nastavi , Srbija će za 500 godina biološki izumreti."
Citat: Biljana Spasić
"Godišnje se u proseku obavi 150.000 abortusa."
Citat: Dnevnik RTS, 06.02.2007. godine,
Razumevanje ili oproštaj traže majke nerođenih. Nemamo pravo da im praštamo. Dva miliona sićušnih leševa za dvadeset godina ... malo li je?
Oprostiti im mogu samo njihova nerođena deca, koja su imala šansu da se rode. Da su rođena...ta deca bi imala svoje živote, kakve - takve... Ostavila bi nekakav, samo njima svojstven, trag na ovom našem belom svetu.
Te žene su uzele sebi pravo, da uskrate tom sićušnom biću toplinu privremene postelje, nemilosrdno ga izbacujući iz svoje utrobe. Postaju majke – ubice, uskraćujući pravo na život svojoj nerođenoj deci.
Nema oproštaja
u ime nerođenih,
sa šansom da se rode!...
Nema razumevanja,...
niti praštanja!...
Razumevanje za sve nerođene: Milice, Lazare, Davide, Anđele, Tee, Pitere, Nele, Nemanje, Simone, Kevine, Omere... Ko zna kako bi se zvala sva ta bezimena nerođena deca, koja nikada nisu ugledala svet.
Nikada nije Anđela zaplakala, zagrlila majku, upoznala tatu, progovorila, prohodala, igrala se i radovala, a ponekad i gorko zaplakala. Nije slavila rođendane, niti u školu pošla. Nije upoznala sestru i brata - Oni su imali više sreće. Rođeni su!
Ni Nemanja nije rođen. Nije imao detinjstvo, niti mladost. Nije imao šansu da se zaljubi, niti da zbog ljubavi pati. A, bio bi Nemanja đak generacije, najbolji sportista... dasa... u svemu naj!
Raspravljam sama sa sobom. Razgovaram sa nerođenim pesnicima, slikarima, naučnicima, lekarima, učiteljima, sportistima i sa ponekim političarem. Teme su veoma interesantne. Stvarnost je tužna zbog njih, zbog sebičnih majki i neodgovornih saučesnika.
Zakjučujem da bi svet bio bogatiji da su rođeni. Srbija ne bi bila stara-sredovečna, već mlada, poletna i snažna.
Generacijo,
poklonimo bar jednu misao
nerođenoj sestri ili bratu,
da bismo bili drugačiji.
Budimo manje sebični -
Roditelji sa velikim "R"
svoj začetoj deci!
Lični doprinos ovom problemu dajem na sebi svojstven način. PROTESTVUJEM STIHOVIMA: U 2004-oj godini, moja pesma sa naslovom HIMNA RAĐANJU odnosi nagrade na Prvom Nikoljdanskom saboru u Beogradu; na NEVENOVOM FESTIVALU u Savinom Selu... na Međunarodnom festivalu u Lužnici. Danas je aktuelna. Čitam kada osetim da odgovara publici:
Uskršnja jaja crvena;
venac cvetni đurđevdanski
i iskre nagorelog badnjaka,
neka probude nagon rađanja
od znamenja, klijanja semena,
do nove berbe zreloga blaga.
Rađajte, moravske doline,
pšenicu zlatnoga klasa,
i dvoklipe kukuruze
kao niske dukata.
Rađajte, brežuljci Šumadije,
slatke breskve i kajsije
a u šljivacima šljive.
Rađajte, takovski jabučari,
jabuke zdrave, rumene,
a župski vinogradi
modre, slatke grozdove
i žute dunje mirisne.
Rađajte, Srpkinje,
decu ma gde bile:
troje, petoro,
sedmoro, devetoro.
Rađajte, Srpkinje nove Jugoviće:
graditelje,ratare, učitelje,
slikare, pesnike, naučnike.
Za mirnu mladost bez rata
braći rađajte sestre,
a sestrama brata.
Rađajte, Srpkinje, za Srbiju!
Srbijo, rađaj bogato.
Razumeti Rodjene a napuštene
"U domovima za nezbrinutu decu, u hraniteljskim porodicama i sličnim
smeštajima živi oko 7.500 napuštene dece bez roditeljskog staranja."
Citat: iz dnevne štampe
Razumevanje i prihvatanje, pogledom mole napuštena deca. Majke su im pružile šansu da se rode, da žive bez topline i ljubavi koja je posebna - svojstvena samo majkama. Ostavljena deca, instiktivno prihvataju borbu sa životom. Sticaj okolnosti ih kao matica reke ponese, pa kako kome.
Srećko je zaista imao sreće... Usvojen je. Usrećio je imućnu porodicu bez dece, a i ona njega. Raste u izobilju, okružen ljubavlju, pažnjom i toplinom roditeljskog doma. Skoro da su svi zaboravili da mu roditelji nisu biološki. Šira familija ga prihvata, a on uzvraća poštovanjem. Usmeren je na široku stazu koju uspešno prati hodajući ka cilju – Ima sve uslove da se ostvari kao uspešan, poslovan i porodičan čovek. Možda sve to ne bi imao u biološkoj porodici?
Roditeljima sa velikim "R":
Pozdravljam usvojitelje,
najveće i najhrabrije roditelje.
Usrećitelje ostavljenih,
nemoćnih i uplašenih!
Vaš razum i ljubav Vaša,
podrška nemoćnom biću,
razviće pelcar u pravi cvet
koji će Vam za uzvrat,
ulepšati svet!
Tina je malena Romkinja, sva prljava, pocepana, čupava – zapuštena. Svakoga dana, bez obzira na vremenske prilike i neprilike, prosi u Glavnoj ulici. I pored toga iz njenih dubokih tamnih očiju izvire neka, samo njoj svojstvena toplina. Osmeh joj ne silazi sa usana.
Svakoga jutra, žureći u školu, bez reči sam joj pružala dva tri dinara od svog džeparca. Ponekad bih joj po povratku iz škole dala bombonu ili pola čokoladne banane. Jednog dana stala je ispred mene i odvažno, gledajući me pravo u oči prozborila: - Ja sam Tina, a ti? Nasmešila sam joj se i odgovorila. Sutradan sam joj kupila kiflu. Bila je još topla kad sam joj pružila. Odmahnula je glavom: -Daj mi dinar! Neću kiflu.... Čiči trebaju pare za rakiju! Ako ne donesem, prebiće me...
Spustila sam kiflu u kartonsku kutiju i okrenula glavu - da ne vidi moje suze. To dete je zadojeno strahom. Živi od danas do sutra. Budućnost, ako se ne nađe neko ko će obratiti pažnju na nju, skitnice i prostitutke.
Bila sam isuviše mlada da bih rešila njen problem. Od srca sam želela da pomognem Tini. Majka me je kao i uvek razumela. Prvo smo joj poklonile nešto moje, skoro nove, gardarobe. To je za nju bilo pravo bogatstvo. Potom je mama, preko nekih ljudi, pomogla da je smeste u dom za nezbrinutu decu. Bila je ostavljena, u napuštenoj šupi sa jednim starcem, koga je zvala Čiča. Starac je bio alkoholičar, više pijan nego trezan.
Ovih dana raspitala sam se o njenoj sudbini. Tina - živi u hraniteljskoj porodici u jednom prigradskom naselju. Pohađa peti razred osnovne škole. Vrlodobra je učenica sa posebnim darom za crtanje... Pronaćiće svoj put...sigurno ... uz pomoć dobrih ljudi koji pored nje vaspitavaju dva svoja deteta i blizance iz doma, Simu i Ružu.
Razumeti zlostavljene
"Svakoga minuta, najmanje po jedno dete trpi zlostavljanje u Srbiji."
"Dvoipogodišnji dečak podlegao povredama koje mu je nanela tetka..."
"Umrla devojčica od povreda nastalih usled seksualnog zlostavljanja"
Izvor: Dnevna štampa
Anu, njenu majku i brata Sašu, otac, okrutno zlostavlj. Alkoholičar je. Tuče ih kad je pijan i kad je trezan. Tuče ih i psihički zlostavlja što u kući nema alkohola, ako ćute, zašto ćute, ako govore zašto govore. I tako do beskonačnosti. Trpe gladni da bi tiranin imao novac za piće. Bezbroj noći njihova majka je, sa njima u naručju, provela napolju po kiši, snegu, mrazu i vetru, čekajući da zlostavljač izađe iz kuće. Ana je imala samo šest godina kada sam jednog letnjeg dana spazila modrice na njenom licu i mršavom telu. Mislila sam da je pala. Meni se desi modrica samo kad padnem, obično na kolenima.
-To mi je od tate. Istukao me je bez razloga, samo sam ga pogledala!
Tužno sam gledala Anu, pitajući se koliko ljudi kao Anin otac žive da bi zlostavljali druge ljude, čak i sopstvenu decu? Često sam pozivala Anu da svrati kod mene. Činilo mi se da joj je dovoljno samo da sedi i da nas bez reči posmatra. Jednoga dana čula sam kako mama priča tati da je Rada sa decom otišla.
–Nije kod brata, našao bi ih, nesretnik.
Nasmešila sam se sa nadom da su se smestili u sigurnu kuću. Dala sam jedan članak iz novina Ani, ako joj zatreba. Verovatno nisu mogli izdržati, pa su potražili spas u bekstvu.
ISPOVEST
(zlostavljanog deteta)
"Deda je zlostavljao baku,
oca, tetku i strica;
Otac zlostavlja mamu i mene;
Tetka i brat od tetke
trpe zlostavljanje od teče.
Stric zlostavlja strinu
i moju sestru od strica.
Kakav ću biti ja?
Ne mogu se zakleti,
da neću zlostavljati.
A tako bih želeo,
da volim i budem voljen."
Kako pomoći zlostavljenima da budu drugačiji kada odrastu...sposobni da prime i da daruju ljubav? Želim da zlostavljana deca žive u srećnoj porodici kao što je moja!
LOKALNA ZAJEDNICA JE U OBAVEZI DA IH ZAŠTITI!
Razumeti Lica sa posebnim potrebama
"Kad se govori o demokratizaciji nekog društva i izgradnji građanskog društva, nezaobilazno se kao deo tih procesa otvara potreba menjanja odnosa društva prema licima sa posebnim potrebama i ističe neophodnost njihovog aktivnog uključivanja i participiranja u svim oblastima društvenog života zajedno sa drugim građanima."
Lica sa posebnim potrebama uvek sam gledala kao nekoga koga treba prihvatiti uz poštovanje njihove različitosti. Problem je lokalne zajednice posebno kod dece, da prihvate nekog drugačijeg.
Razumela sam potrebe različitih. Svoju prvu zbirku pesama "Moja mala glava" poklonila sam deci astmatičarima.
Razumela sam decu koja se bore za udah. Borila se sa njima, patila sa njima, sa njima sam ISPIT IZ DRUGARSTVA u drugom razredu osnovne škole položila. pisala sam tada:
U jednom razredu
neko strašno lupa.
To učenici trče
i skaču preko klupa.
Podiže se velika
četa alergena
i prašina teška.
Stvarno nije greška.
Zbog nje naš drug Raka
ostade bez daha.
U plućima mu svira
deset violina.
Odjednom se razred smiri,
svi znaju šta treba
da se čini.
Tanja prozor otvara
ako lipa nije procvetala
i ako se u školskom dvorištu
umorna magla ne odmara.
Ana je pravi psiholog,
kad odraste biće pulmolog,
u Rakinoj torbi pumpicu traži
da mu napad ublaži.
Ana prekorno gleda
drugare zabrinute,
a oni, zbunjeni,
samo ćute.
Raki čaj nudi Milica,
brišući mu znoj sa bledoga lica,
Govori mu:"Moraš piti,
bolje će ti biti."
Ulazi učitelj.
Čudi ga mir,
pita se šta se
u razredu zbilo.
Ne zna da je
ispit iz drugarstva
odeljenje danas položilo.
Slabovidi su najčešće nadareni muzičari, na svome pismu pišu veoma osećajno. Na jednom festivalu stvaralaštva učenika osnovnih škola 2003. godine, u Beogradu srela sam, dva izuzetna lika: Nilolu koji je Brajevom azbukom napisao dirljivu priču i Ivanku koja je, iako u kolicima, tako veselo slikala prirodu.. Slika je bila živa, puna pokreta.
U znak poštovanja drugačijih u isto vreme posebno pozitivnih, pisala sam za poetski konkurs za slabovide:
Prijatelju moj, pratim te...
Uveče te, vodim za ruku,
na prvu žurku.
U ritmu glasne muzike
igramo bez greške.
Pevaš glasom slavuja
akord pesme lice ti ozari.
"Niko nije savršen, zapamti",
zajecaše žice, na staroj gitari.
Prijatelju moj, pratim te...
Ti mojim očima gledaš.
Ja tvojim čulima osećam...
Sanjamo isti san...
Razumeti lica sa posebnim potrebama nije težak zadatak. Oni traže tako malo, da ih prihvatimo bez sažaljenja.
Razumeti - usrećiti
DETE JE KAO CVET:
Ako ga ljubavlju zalivaš,
raskošnije cveta i miriše!
Ovo je samo jedan maleni insert mojih razmišljanja: Šta činim da bih razumela druge?
....Od kad znam za sebe pokušavam nešto da učinim....
Na kraju obraćam se čoveku, u nadi da ovo i nije kraj:
ČOVEČE –TEBI
Razumno svet oko sebe posmatraj
A prepreku obiđi bez srdžbe sa osmehom
Za lepotu koja cveta u tvom srcu, u tvom oku
Usmeri životnu stazu u pozitivnom smeru
Misao prava neka vlada u svakom trenu
Energijom praštanja sačuvaćeš veru
Veruj u cilj jedan, opšte sreće vredan
A drugom ne sudi ni po koju cenu
Njivu posej da nahraniš nejač gladnu
E tek tada znaj - čeka te novi dan.
Imaćeš budućnost i miran san!
Ovo može biti klica novog početka, boljeg i uređenijeg sveta punog razumevanja i poštovanja - sveta u kome odzvanja smeh. Potrebno je da svaki čovek učini, za početak samo jedan, pozitivan korak spoznaje tuđe patnje.
Toplim pogledam pogledajmo – razumevanjem i osmehom usrećimo!
Kragujevac,
Februar 2007. godine
Autor: Slađana Ratinac, učenica
Ekonomske škole iz Kragujevca
MOBIL JANUAR
Januar. Drugaciji od svih prethodnih januara koji su bili hladni, sa puno
snega, leda i inja. Nema ledenih slika na prozorima, a sanke i skije nestrpljivo
se meškolje u podrumima. Ni pec ne pucketa kao nekada šireci
topao dah po utrobi sobe. Zimski školski raspust, kao i da njie zimski...
Kad bolje razmislim, samo je dobro što ne idemo u školu. Slobodnog
vremena na pretek. Dani, iako kratki, cine mi se predugi. Nekako se razvlace
kao žvakace gume. Pitanja: Šta obuci? Kuda otici? Koga pozvati?
S kim se naci, a da ne "smara"?
Danima me izluduje mobil-cimanje, verovali ili ne, na svakih pet minuta.
Nije enigma. Znam ko je. Jedan M..... , ortak moje školske drugarice
Maje. Recite mi: Poznajete li još nekoga, tako zaludnog i da li i,Vas
na isti nacin zamaraju?
Tetka mi kže da je to moderan sistem udvaranja. Nove tehnologije
i u ovoj sferi. " Da ti ne prija ti bi iskljucila mobilni."
Šta ona misli, da zbog pojedinca ignorišem sve ostale? Nece
moci. Ne iskljucujem telefon! Uostalom, izdržacu još danas,
ako do dovece ne prestane, šaljem mu poruku u fazonu: "Mišicu,
progovori da ti cujem glas ili prestani da me cimaš! Nemam vremena
da bih ga trošila na gluposti!"
Šta on misli? Prevazišla sam ja i one malo hrabrije lepotane
koji šalju poruke ne birajuci vreme. Mada su poruke nešto drugo.
Imaju sadržaj, dušu, razotkrivaju pošiljaoca. U pocetku
su uzbudljive, prijaju. Pošiljaoci treba da znaju da se komunikacije
udvaranja porukama razvijaju kao pupoljak. Ukoliko se koriste predugo
nece procvetati – uvenuce pre vremena.
Postavila sam rok i jednom N..... koji mi šalje, poruke koje prijaju
srcu. To traje predugo. Pitanje je dana. Poslacu mu poruku:
"Cini mi se da si potrošio sve mobi-fazone. Poceo si da se ponavljaš.
Da li si hrabar da me pogledaš u oci u "C2", kaži
kada?
Mobil udvaranja u januaru su opravdana. Praznici... Nova poznanstva...
Mobil-udvaraci: Zanimljivi ste samo jedan dan ili dva, vec sutra ucinite
novi korak. Pogledajte drugu stanu pravo u oci. Oci su bistra barica u
kojoj se ogleda duša.. Zavirite, može se desiti da pronadete
prvu ili pravu ljubav....
10.01.2007. godine,
Sladana Ratinac
 |
 |
 |
 |
| www.zastavinsoliter.com |
|||