Ovo je stranica Vesne Mandaric

Autor zadrzava sva prava na objavljene tekstove

:vesna-t@home.se

Kakve su ti misli, takav ti je zivot.
Otac Tadej

Kada se osecam umorno i prazno i nekako bas nikako, hocu da mi bas to bude podsticaj za nesto novo i lepo.
Bas tada necu da dozvolim da me savladaju misaone mracne sile, hocu da idem napred, mislim pozitivno i verujem. Verujem.

Cudni su putevi gospodnji.
Kako mi celo telo ispunjava ova misao.
Pretvori se u ljubav.
Budi ljubav, lako i jednostavno. Budi to sto jesi. Budi ljubav. Budi samo svoj/a.
Zelim ponovo da verujem, zelim ponovo da zivim. Zelim ponovo da se budim sa verom, jer samo tako mogu da budem svoja i samo tako mogu da opstanem.
I verujem.
Verujem u Deda Mraza, verujem u bajke, verujem u neverovatne price, verujem u nemoguce misije,verujem u ispunjenje zelja, verujem u ljubav, verujem u ostvarenje snova.
I stvarno ... Deluje.
Sanjala sam, sto budna sto dok sam spavala i zaista, jako zelela i desilo se. Bas kao u snu, bas kao u bajci, bas kao u neverovatnoj prici, bas kao nekada, bas kao kad Deda Mraz ispunjava zelje. A znamo kad Deda Mraz ispunjava zelje :).
I eto, nisu sve takve price samo bajke ili samo plod maste a ni nemoguce.
Jedini je problem sto posle nisi siguran da li se zaista desilo ili je bio samo san.

Ako iskreno volis, zelis i verujes, ceka te to tamo negde...
Zato pazi sta zelis- mozda ti se i ostvari :).

Koliko je malo potrebno da budemo srecni a nismo toga ni svesni. Vecina nas je u nekom emotivnom bedaku, vecina vidi samo sivo ispred sebe, boje su odavno izbledele i izgubile svaki sjaj. Ne zelim da me povuce masa dusa zarobljenih u vremenu. Ne zelim da objasnjavam zasto se smejem.
Primetila sam da se ljudi ne smeju i cude se necijem smehu i traze povod i veliki razlog koji bi im izmamio taj osmeh.
I puno im je lakse da taloze nezadovoljstvo u sebi a negativnom energijom pljuju po drugima. I stalno su u nekom cudu i iscudjavanju.

I nikako im nista nije jasno, zasto je nebo danas plavo kad je januar i treba da bude sivo... ili je ipak sivo, samo se nama cini da je plavo.

Neverovatno, ali istinito (ma nije neverovatno samo tako kazem), odavno sam pocela da izbegavam ljude kojima moram da se pravdam zasto radim to sto radim i koji analiziraju svaki moj pokret i svaki moj pogled. Na zalost krug ljudi oko mene je sve uzi, ali tako mi se vise svidja.
U ovoj opstoj trci sa vremenom... za novcem, karijerom, prestizom, pa i opstankom, ljudi gube identitet. Kada sve to postignu i budu u godinama kada mogu da zive opusteno i bezbrizno, onda obicno budu zreli za neku ustanovu.
Ovom generalnom haosu medju ljudima dosta je doprineo i tempo zivota, ono sto danas sadrze jedne dnevne novine nekada je bilo potrebno vise godina da covek sazna.
Ma ne, necu da trazim opravdanje za negativne stvari. Tako je kako je, zbog toga sto je tako kako je..:), ali mi svakako mozemo sami da menjamo sebe ako zelimo.

Samo sto ima jedan veliki problem, onaj sto treba da se menja obicno to ne uvidja i vidi problem kod drugog.
I tako u krug.

Odoh i ja da obidjem jedan krug
Seti se mene budi drug..:)

Vesna

Ulepsajmo sebi dan


Citajuci razmisljanja naseg mladog, intelektualnog i cak sta vise, jako privlacnog sugradjanina, shvatih da nezadovoljstvo, kao emotivno stanje, ima virusni karakter.

Zivot bez stresa – gotovo nemoguce
Stres na svim prostorima

Ponekad mi se ucini da sam rodjena na pogresnom mestu i u pogresno vreme, sto nije mozda, daleko od istine…

Mnoge ljudske patnje su posledica pogresnog pristupa zivotu a manje rezultat stvarnih okolnosti. Stres i strah doprinose takvim psiholoskim stanjima..
Stres, kao svakodnevno ljudsko stanje sve vise zaokupljuje ljude, bez obzira na njihovo obrazovanje, profesiju, interesovanja i status. Stres kao svakodnevnica ostavlja velike posledice na mentalno i fizicko zdravlje. Stres, prosto receno utice na nas organizam.

Nije uzalud receno da samom promenom zivotnog razmisljanja, zivot mozemo uciniti boljim, lepsim, laksim i duzim.
Mnogi se bave problemom i trose svoju energiju na to kako bi promenili ponasanje drugih i kako drugi treba da se prilagode njima i kako bi svet tada bio mnogo lepsi. Stoji teorija da, covek sto je pametniji, normalno bude i nezadovoljniji ali zar ne stoji i teroija o tome da ,ako je neko pametniji, samim tim bi trebalo i korisnije da utrosi svoju energiju a ne traciti je na bavljenje tudjim glupostima. Mada, i to mnogima ulepsava dan,bez obzira na stepen obrazovanja. Ne tako retko, nezadovoljni sobom, budemo nezadovoljni drugima i smeta nam njihova prostota. Da li smo se ikada zapitali, sta bi bilo kad bi svi bili ”pametni”.

Vecina nas nije svesna da je pod stresom, verujuci da se to desava samo drugima.

Ako ste u dilemi i ako niste sigurni kako prepoznati stres dacu vam nekoliko primera sta moze sve ukazivati na stres.
Neki prvi elementi koji ukazuju na stres mogu biti: problem sa koncentracijom, konfuzija misli, promena raspolozenja, ljutnja, tuga, depresija,beznadeznost, razdrazljivost, konstantno nezadovoljstvo…Nemir, nesanica, zanemarivanje licne higijene, dugotrajno cutanje, povlacenje u sebe, osecaj gubitka energije…

Stoji da su velike patnje posledica nesigurnosti koje nam je donelo vreme u kojem zivimo. Generacija smo ispred cijih ociju se desava velika transformacija, sve se menja, od predmeta za svakodnevnu upotrebu, tehnike, nacina zivota,nacina razmisljanja, kulture, politike,prirode, klime pa i ubrzanog zivota.

Vazno je prepoznati stres i savladati ga.
Pokusajte usmeriti svoja razmisljanja suprotno od:
da moraju svi voleti i odobravati ono sto vi volite i radite, da je smak sveta ako zivot ne ide u onom pravcu u kom zelite, da morate promeniti druge ljude kako bi vam zivot bio bolji, da ispravljate tudje greske, da je najvaznije da ste uvek u pravu, da ste uvek takmicarski nastrojeni, da se cuvate da vas neko ne iskoristi, da morate osudjivati, da vasa sreca zavisi od sudbine, da ste zrtva loseg detinjstva, da vam nista ne polazi za rukom ili da niste rodjeni pod srecnom zvezdom.
Ucinite svoj zivot lepsim i mislite suprotno ovim gore razmisljanima, jer dok postoji nada organizam se brani. Kada nestane nada organizam se predaje.
Budite dobronamerni, srdacni, druzeljubivi.. Oslobodite se ljutnje, neprijateljstva,cinizma i ironije. Druzite se sa ljudima sa kojima se dobro osecate, i koji vas ne zamaraju drzanjem predavanja i praznim pricama. Izbegavajte ljude koji su stalno kriticni u odnosu na vas a istovremeno nisu samokriticni. Salite se na svoj racun, budite ono sto jeste, imajte cilj i tezite da ga ostvarite, recite ono sto mislite, oslobodite se pojedinaca iz vaseg okruzenja koji mozda uticu negativno na vas, birajte sami svoje drustvo, ne dozvolite da budete izabrani. Budite fleksibilni, prilagodljivi i otvoreni.

Udahnite zivot i nasmesite se, jer mozemo mnogo sami promeniti i uciniti da nam zivot, koji je inace tako kratak, bude tako lep.

Ulepsajmo sebi dan!

Vesna

                           Ubistvo na ulici

Politicar Olof Plame nije uvek imao licno obezbedjenje kraj sebe. Voleo je ponekad, da se oseca slobodnim i da bude bez obezbedjenja.
Jednom je trebao da putuje  van zemlje. Dva policajca iz obezbedjenja su bila sa njim. Na pola puta do aerodroma pukla im je guma na autu i morali su da stanu kako bi promenili tocak. Momci su bili malo pipavi sto se tice menjanja tocka, sto je uslovilo da Olof Palme bude malo nervozan i pocneda se seta napred nazad.
Mozda je on bio i malo zabrinut da ce propustiti let . Iznenada je uzeo svoju putnu torbu iz auta ,stao na sred puta i poceo da stopira. Posle nekoliko minuta jedan auto se zaustavio i povezao ga je u zeljenom pravcu. Dva momka iz obezbedjenja su bila iznenadjenja i nemocna da krenu za autom u koji je seo Olof Palme.
Jedan dan ranije,pre nego sto je bioubijen , setao se Olof Palme po gradu bez obezbedjenja. Setao se gradom,isao iz prodavnice u prodavnicu dabi kupio jedan novi sako. Narod na ulici,koji ga je prepoznao mahao mu je i on je njima odmahivao. Mozda se osecao malo slobodnim i sigurnim kao jedan obican gradski politicar, dok je setao i mesao se za obicnim narodom.
Sledeci dan je bio petak, 28 februar , 1986 godina. Bila je hladna zima a vazduh je bio ostar.
Tog jutra, kao i obicno svakog petka, otisao je Olof Palme u kraljuvsku dvoranu da igra tenis. Posle maca otisao je u saunu sa svojim sportskim kolegama. Obezbedjenje ga je cekalo ispred saune. Na putu ka svojoj kancelariji , iskocio je iz auta kako bi vratio u butik sako koji je prethodnog dana bio kupio. Njegovoj zeni Lisbet se nije svideo taj sako.
Prolazio je aktivno radni dan. Olof Palme se sreo sa svojim politickim saradnicima, imao j ekrace sastanke sa Irackim i Norveskim ambasadorima. Oko pola devet poslao je kuci obezbedjenje. Posle toga dao je nekoliko intervjua za neke novine ali odbio je da ga slikaju pored prozora. Covek nikad ne zna sta se desava napolju.
Za vreme rucka njegovi saradnici su primetili da je Olof Palme bio  malo iziritiran ali nisu znali razlog. I tako je prosao ostatak radnog dana. Proslo je bilo sest kada Olof Palme napustio konzulat i krenuo kuci u Stari grad.
Za vreme vecere , pricao je sa Lisbet da bi mogli da posete bioskop. Oni su se dvoumili izmedju nekoliko filmova i na kraju su se odlucili za film Braca Mozart, iz razloga sto su njihov sin i njegova supruga zeleli da pogledaju taj film.
Vidimo se ispred bioskopa, rekao je Palme dok je pricao telefonom sa sinom. Pre nego sto su krenuli, Palme je imao nekoliko kracih telefonskih razgovora sa svojim politickim saradnicima.
To je oduzamalo vreme, ali Lisbet ga je pozurila da krenu. Bilo je  proslo skoro pola devet.
Prvo su prosetali do stare gradske podzemne zeleznice. Odatle su se  vozili  do Rådmansgatan. Kasnije su nastavili setnju do bioskopa. To je bilo vece bez licnog obezbedjenja. Setali su pesackom stazom kao i sav normalan svet.
Ispred bioskopa sreli su se sa Mårtinom i njegovom suprugom. Karte su bile skoro rasprodate ali oni su imali srece i dobili su par karata koje su bile poslednje . Usli su unutra i seli kako bi odgledali film koji je bio poslednji u njihovom zajednickom zivotu.
Film se zavrsio u 23:15. Kad su se rastali od Mårtena i njegove supruge , Olof Palme i Lisbet su krenulu u pravcu trga. Oni su setali polako i pricali o filmu koji su upravo odgledali.
Bilo je jako hladno, minus sest stepeni i duvao je jak vetar. Ulica je bila skoro prazna.
Iza jednog kvarta , par je presao ulicu jer je Lisbet zelela da gleda garderobu u izlogu jednog indijskog butika.Stajali su tako kratko vreme i posmatrali sarenoliki sklop boja. Nastavili su dalje svoju setnju u pravcu podzemne zeleznice
Kada su prosli butik sa dekorima na uglu ulice stajao je jedan muskarac i gledao je u njih. Muskarac je bio srednje visine, imao je tamnu kosu i tamnu jaknu. Mogao je da ima cetrdesetak godina.
Kada su Olof i Lisbet Palme otsli nekoliko koraka dalje , muskarac se okrenuo oko sebe i krenuo za njima. Priblizavao se ministru. Stigao ih je. Ispruzio je i stavio svoju ruku na rame Olofovo. Ministar se okrenuo kako bi video ko je to. Tada se cuo pucanj. Lisbet Palme je prvo pomislila da se to bio zvuk decjeg pistolja. U istom trenutku pao je na kolena i ispruzio se pored njenih nogu njen muz. Posle toga cuo se jos jedan pucanj iz pistolja. Ona je buljila u muskarca u tamnoj jakni. Tada je shavtaila da je njen muz bio ubijen a da je ubica stajao tacno ispred nje. Muskarac se okrenuo i na trenutak se zagledao u nju, napravio nekoliko pokreta , stavio pistolj u dzep i otisao u pravcu stanice. On je prvo isao polako ali ubrzavao je  korak i nestao u tami kvarta a da niko nije stigao da ga zaustavi.
Lisbet je klecela pored svog okrvavljenog muza. U medjuvremenu jedan taxi je alarmirao policiju koja je stigla na mesto zlocina posle nekoliko minuta. Nekoliko policajaca je otrcalo u pravcu kuda je otisao ubica .Jedan policajac je prisao kod Lisbet i poceo da je isputuje kako se zove i ko je ona. Da li si ti normalan? vikala je ona. Ne prepoznajes me? Ja sam Lisbet Palme a ovo je moj muz Olof !
Policajac je zgrabio svoj toki-voki. Bio je jako uzbudjen kada je rekao u slusalicu : Ko si da si , desio se zlocin. Dolazite! To je ministar Olof Palme , dolazite odmah!
Bilo je 23:21 kada je muskarac u tamnoj jakni ubio ministra. U 23:28 stigla je hitna pomoc i odvezla Olofa u bolnicu. Olof je bio klinicki mrtav dok su stigli u bolnicu, nije imao puls i nije disao. Doktori su pokusali da ga povrate u zivot ali uzaludno. U 00:03 doktor je izjavio da je Olof Palme mrtav.
Posle toga je pocela duga jurnjava za ubicom.
Kratko vreme, posle drame, na ulici gde je ministar ubijen, nasao se jedan tridesettrogodisnji muskarac koga su priveli na saslusanje. On je rekao da mrzi Olofa Palme i ujedno je i imao los alibi za to vece. Ali u policiji nisu mogli da nadju nesto sto bi dokazalo da je on ubio ministra. Tako da su ga pustili posle nekoliko nedelja sa  nedostatkom dokaza.
Posle vise od dve godine uhapsili su jednog novog osumnjicenog. On se zvao Christer Pettersson i bio j e odavno poznat policiji za razlicite zlocine. Protiv njega imali su jace dokaze. Izmedju ostalog i Lisbet Palem je pokazala na njega prilikom konfrontacije u policiji.
U junu 1986 godine otuzen je Christer Pettersson u Stokholmu. Sud je osudio Petterssona kao krivog za ubistvo ministra. Posle zalbe, krajem godine oslobodjen je Pettersson optuznice. Lisbet Palme je jos jednom pokazala na njega kao ubicu ali nedostajali su dokazi,kao oruzje ili svedoci.
Sud nije mogao sa apsolutnom sigurnoscu da osudi Christer Petterssona kao krivog. Posle sudjenja pusten je na slobodu.
Ubistvo ministra Olofa Palme je i dan danas ne razjasnjeno i nije pronadjen ubica.

Gustav IV Adolf

1778 - 1837
Tragicna sudbina Gustava IV Adolfa je bila da on bude jedan od Svedskih najneuspesnijih kraljeva tokom vremena.

Gustav IV Adolf je izgubio pola svog bogatstva skinut s vlasti u jednom drzavnom prevratu i umro u jednoj gostionici u Svajcarskoj, sam i osramocen.

Sve je pocelo ranog jutra tog 13 marta 1809. Gustav IV Adolf je stajao i diskutovao sa nekoliko svojih vojnih savetnika u maloj spavacoj sobi na drugom sparatu u Stokholmskom dvorcu. Uprkos ranim jutarnjim satima , kralj je bio pod punom vojnom uniformom sa macem zakacenim sa strane
.
Dan ranije kraljica Fredrika ( 1781 – 1826 ) je slavila svoj 28 rodjendan,a kralj je dobio dojavu da se zapadne sile spremaju za pokret sa svojim trupama sa norveske granice.
Pobunjenici su marsirali prema glavnom gradu da skinu kralja sa vlasti.
Kraljev plan je bio da on pobegne iz Stokholma i da zatrazi zastitu kod lojalnih jedinica u Skåne.Gustav IV Adolf nije znao da su njegovi vojni savetnici odlucili da se pridruze pobunjenicima. Oni su uvideli da moraju da reaguju odmah. Inace ce Svedska verovatno biti u gradjanskom ratu koji ce imati kobne posledice. Situacija je vec bila mnogo teska.
Finski rat je bio u praksi vec izgubljen.. Ruske trupe su stajale tacno kraj svedke granice i cekale da krenu u napad..Danska je cekala trenutak da izvrsi invaziju U svakom slucaju pretio je jedan pravi kosmar. Svedska je unistena kao samostalna drzava. Prema tacnim glasinama planirali su naime ruski car i danski kralj da prosto naprosto podele Svedsku preko sredine. Rusi su hteli da dobiju sve severno od Motale danci ostatak.
Nezadovoljstvo sa Gustavom IV Adolfom i nacinom upravljanja carstvom je tinjalo vise godina ali postojala je bojazan da se zamisao ostvari i taj katastrofalni rat protiv Rusije i Finske je bio varnica koja je pripomogla da se digne drzavni prevrat protiv kralja.

Dok je Gustav IV Adolf stajao i pricao sa svojim vojnim savetnicima , vrata su se naglo otvorila i u sobu je usao jedan, general major koji se zvao Carl Johan Adlercreutz i nekoliko drugih oficira. Gustav IV Adolf je bio neizmerno iznenadjen kada je ugledao uljeza. Da se krse pravila ponasanja je bio krupan zlocin. Ali pre nego sto je kralj uspeo da reaguje, Adlercreutz je poceo da govori autoritativnim, zapovednickim govorom i objasnio da ima nameru da pritvori velicanstvo. Kralj ej bio besan i izvadio je mac. Adlercreutz je odgovorio da hoce da uhapsi Gustava IV Adolfa , gnevno su izvadila jos dva oficira svoje maceve.
Na prepad ! Oni hoce da me ubiju! Pomozite mi od ubica! Vikao je zarobljeni kralj.
Viku je culo nekoliko osoba u sobi pored i nekoliko licnih cuvara je pozurilo da pritekne u pomoc. Adlercreutz je otvorio vrata i pokusao da im pokaze da kralj nije u zivotnoj opasnosti sto j esmirilo vojnike. Kasnije su napustili sobu Adlercreutz zajeno sa oficirima osim dvojice , koji su ostali da cuvaju uhapsenog kralja.
Pobunjenici ipak nisu procenili dobro Gustava IV Adolfa. U jednom trenutku nepaznje kralj je zgrabio mac od jednog oficira i uspeo da pobegne na vrata. U istom trenutku dosao je Adlercreutz nazad i odmah poceo da trci za beguncem. Oni su trcali brzo uz krivudave stepenice, kralj se okrenuo naglo i bacio tezak,svezanj kljuceva prema Adlercreutzu kako bi ga malo zaustavio ali ovaj je uspeo da eskivira. Kralj je trcao ka dvoristu zamka gde je pao i povredio rame.
Ali 30_godisnji Gustav IV Adolf je ipak bio u snaznoj formi i brzo se uspravio i nastavio da trci. Trcao je pravo prema cuvarima misleci da trazi pomoc tamo ali nije trajalo dugo sustizao ga je jedan koji se zvao Ludvig von Greiff. Kralj je napravio jedan napad sa macem koji je Greiff izbegao vesto. Posle je Gieff bacio uze i obmotao ga oko kraljevog struka , tako da je kralj opet bio zarobljen i ovaj ga je odvukao u dvorac.
Prva faza je bila zavrsena. Kralj je morao da napusti zemlju zajeno sa svojom porodicom u decembru iste godine. Na njegovo mesto dosao je njegov stric Karl XIII.
Gustav IV Adolf je imao jedan neuspesan i nesrecan zivot. Kao 13_godisnjak izgubio je oca, Gustava III, kada su ga ubili na maskenbalu u Operi 1792. Sta vise doprinelo je i to sto je Svedska izgubila Finsku i na kraju da on bude zbacen s trona.Njegov zivot je bio nesrecan i pre drzavnog prevrata a jos gore je bilo kada je bio prinudjen da se odrekne prestola . 1812 se razveo od kraljice Fredrike i ostavio je zajedno sa decom. Ziveo je pod imenom Överste Gustafsoson skitnickim zivotom po Evropi , gde je on,izmedju ostalog vidjen po raznim javnim kucama i cesto pod dejstvom alkohola.
Poslednjih godina svog zivota ziveo je u jednoj gostionici koja se zvala Beli konj u Sankt Gallen u Svajcarskoj i tamo je preminuo , sam i osramocen, 1837.

Švedski zlocin
Prevod: Vesna Mandarić

Istiniti dogadjaji

Prica I

MASKENBAL



Godina 1792.... Gustav III je bio švedski kralj skoro dvadeset godina, kada je njegov položaj počeo da dolazi u opasnost.

Andeln je mislio da je on imao preveliku moć. 1789. započeo je rat protiv Rusije, rat je bio neuspešan i koštao je puno novca. Zemlja je bila u ekonomskom propastu i nesigurna. Osim toga francuska revolucija je pocela da se širi cak do Švedske. U kralju, mnogi su videli samo tiranina i istovremeno su mrzeli Gustava III a neki su zeleli njegovu smrt.

Jedan od njih zvao se Jacob Johan Anckarström.

Anckarström je imao nesrecno detinjstvo i mladost i dosta neuspesnu vojnu karijeru, posle mnogo godina nije dostigao vece zvanje od kapetana. On nije mogao da dobije visi cin i zato je bio zasluzan kralj. Postao je fanatican protivnik Gustava III.

Svuda je pricao o losem nacinu kraljevskog vodjenja drzave.Jednom je otisao predaleko sa svojim pricama i postao sumnjiv i optuzen za drzavnog neprijatelja. To je bio razlog da mrznja prema Gustavu III postane jos jaca. Zeleo je po svaku cenu da skine kralja sa trona. Da ga ubije ili nestane zajedno sa njim.
Ali, sam nije mogao da ostvari svoje ideje. O svojim planovima poceo je da prica svom prijatelju koji se zvao Claes Fredrik Horn. Horn je takodje mrzeo Gustava III. Kralj je jednom stavio u zatvor njegovog oca i sin to nikada nije zaboravio. Mislio je samo kako ce da se osveti za sramotu koju je njegov otac doziveo.

Anckarströmov i Hornov prvi plan je bio da kralja zarobe kada on bude u svom dvorcu nadomah Stokholma. Jedne kasne zimske veceri 1792, prisunjala su se dva muskarca ispred kraljevskog prozora. Dok su gledali kroz resetke videli su kralja kako sedi, bled kao vampir, za svojim radnim stolom. Taj prizor je bio zastrasujuci i na smrt je preplasio dva muskarca. Oni su ne razmisljajuci pobegli sa dvorca i nestali u nocnoj tami.

Posle kraceg vremena, svoje planove su poverili trecoj osobi.
On se zvao Adolf Ludvig Ribbing i upravo je bio dao ostavku sa zvanjem oficira, zbog mrznje prema kralju. Takodje i Ribbing je hteo osvetu a razlog, izmedju ostalog je bio i taj sto je Gustav III jednom sprecio njegovu zenidbu sa mladom aristokratskom gospodjicom.

Pocetkom marta, srela su se tri muskarca na Hornovom posedu u Huvudsta u blizini Stokholma i poceli da razradjuju nov plan za ubistvo. Odlucili su da to bude 16 mart. Tada ce Gustav III ici na maskenbal koji ce se odrzati u Operskoj dvorani. Tamo ce oni upucati tiranina, tako su planirali. Dogovor je bio da Anckarström bude izvrsilac zlocina, da on bude taj koji ce upucati kralja a ova dvojica da se nalaze samo u blizi.

Bila je skoro ponoc kada je Gustav III dosao u Operu.
U toku dana je dobio jedno anonimno, upozoravajuce pismo u kome je pisalo da ima puno ljudi u gradu koji ga mrze i zele da ga vide mrtvog, pa mozda ce pokusati da ostvare svoj plan nocas na maskenbalu. Ali Gustav je bio navikao na takve vrste upozorenja i nije se brinuo niti pridavao vaznost tome.
”Nece im uspeti da me uplase” rekao je.

U ponoc, stavio je malu, belu masku na lice, prebacio crni ogrtac preko ramena i otisao u operu. Bilo je puno gostiju u velikoj sali i Gustav III je morao da se gura dok je setao rame uz rame sa svojim najblizim covekom pukovnikom von Essen. Bilo je skoro nemoguce da se pridje napred. Iznenada, pojavilo se vise crnih maski oko kralja. Neko je ispruzio ruku i potapsao kralja po ramenu, nakasljao se i reka:”Dobro vece, prelepa masko!” U istom trenutku cuo se pucanj iz pistolja. Kralj je vikao: ”Ja sam ranjen! Uhvatite ga! Uhvatio se za grudi i poceo da se klati. Neko je vikao ” Vatra je ugasena“ i crne maske su pohitale ka izlazu. Ali, pukovnik Essen je vec bio naredio da se zatvore sva vrata. Tako, da skoro niko nije stigao da izadje.

Kralj je bio pogodjen u ledja. Pukovnik mu je pomogao da predju u drugu sobu i otuda su pozvali lekara koji je ubrzo stigao. Gustava III su smestili na nosila i odvezli u dvorac.

Iz opere niko nije mogao da izadje dok nije pregledan na izlazu. Na podu su nasli dva pistolja i jedan noz. Na kraju, pustili su sve goste da idu svojim kucama. Bilo je nemoguce otkriti ubicu.

Te noci Stokholm je bio opkoljen i na ulicama je patrolirala vojska sa repetiranim puskama.

Sledeceg jutra, policijski komesar je pozvao sve gradske fabrikante oruzja. Jedan od njih je prepoznao pistolj koji je nadjen u operi. Rekao je da je pre 14 dana pravio jedan takav za kapetana Anckarströma.

Osumnjiceni je i ranije bio optuzivan, tako da nije bilo sumnje da je on taj. Priveli su ga ubrzo. Anckarström je posle kraceg saslusanja priznao svoj zlocin. On je ostvario svoj cilj. Dalje mu nista vise nije bilo vazno. Ispricao je da je bacio pistolj na pod odmah posle ispaljenog hica. Kada je video da kralj nije mrtav, uzeo je noz da bi dovrsio ubistvo. Nakon toga bacio je i noz na pod, zatim je vikao ”Vatra je ugasena!” i potrcao prema vratima ali izlaz je bio blokiran. Bacio je i drugi pistolj na pod tako da ga niko ne vidi. Anckarström je pricao i o drugoj dvojici, Hornu i Ribbingu. Njih dvojica su u pocetku poricali da su bili umesani u plan ali ubrzo su i oni bili prinudjeni da priznaju.

Na dvorcu su operisali kralja ali hirurzi nisu bili srecne ruke da izvade metak. Jedan deo je ostao u telu. Kraljevo stanje je bilo sve losije, na kraju je izgubio svest i umro 29 marta.

Njegov ubica, Jacob Johan Anckarström je osudjen na smrt i smaknuli su ga 27 aprila iste godine.

Dva pomocnika su osudjenja na smrt, ali posle nekog vremena su pomilovani i proterani iz zemlje.

Sever_godina 2008_juni mesec



Dve godine kasnije

Jos jedan juni, jos jedan midsommar, 30 stepeni na severu, kao da je bilo juče.... A ove godine ….letovanje u Švedskoj. Po prvi put ću videti Svedsku u leto…Mozda i nije loše leto ovde…. Videćemo.

U svakom slucaju, ove vrućine i ovako jako sunce mi samo daju toplinu i osećaj da sam u Kragujevcu.

16. jula 2008 gostuje Iron Maiden u Stokholmu. Jutros rano u Stokholmu, zgrada osnovnog suda u plamenu. Inace zgradu otvorio kralj Gustav V 1915 godine.
Tek ce se ispitati uzrok požara.

Nasilje, otmice, ubistva, su svakako, svakodnevnica i ovde. Puno isfrustrirane omladine, posledice visoko tehnoloskog zivota, predozirano koriscenje kompjutera i sličnih komunikacionih i medijskih igrica…će se tek odraziti na psihu i kvalitet zivota pojedinca.

U svakom slucaju... mislim da je naša omladina jos uvek poštedjena te bolesti.

Po prvi put, nakon Evrovizije, čujem i vidim u novinama, kako svedski novinari, pozitivno govore o nama... Oseca se doza prijateljske naklonosti u tonu. Razlog je ipak taj da čovek mora za sve da oseti, čuje svojim usima i vidi svojim ocima ... Pa tek onda da sudi. Što cesto nije uobicajeno kod nas, a ni ovde.
Zlatan Ibrahimovic, dakako, najpopularniji fudbaler u Švedskoj.

05-06-2008

Vesna

BOZIC ili JUL

Kako protestanti slave svoj JUL

Grad blješti u svetlosti raznoraznih i raznobojnih ukrasnih svetiljki, lampi i lampiona. Grad blješti od sjaja, pogotovo nocu. izgleda kao novogodisnja jelka. Dvorista, jelke u dvorištu, prozori, izlozi, unutrasnjost prodavnica, butika, tržnih centara. Mislim da nisam videla još neki deo koji nije okicen i ukrašen. Sve je vec pripremljeno za bozicni docek 25. decembra i sve je, ali baš sve u znaku bozicnog praznika. Deca u školi uveliko prave raznovrsne nakite, ukrase, cestitke i kolacice, koji se jedu specijalno ovog meseca. Inace, ti kolacici se prave u raznoraznim oblicima, ali najprisutniji je oblik srca, i poklanjaju se dragim osobama. Cak i preko reklama koje stizu svakodnevno na kucnu adresu oseca se miris praznika. Cestitaju unapred Bozic, šalju kalendare, cestitaju i rodjendane. Meni je doduše tek u januaru, ali stigla mi je ponuda od redakcije gradskog lista da im posaljem svoju fotografiju i neke jednostavne licne podatke da bi mi na dan rodjendana stavili sliku na naslovnu stranu i ujedno cestitali rodjendan. (Ovo nema veze sa Bozicem, ali ima sa tim da o svakom znaju sve i svakog mogu da pronadju u bazi podataka).

Sve je pocelo na dan I Adventa (ukupno ih ima 4), inace to je blia nedelja 3.decembra. Uz svecan rucak pali se jedna od 4 sveca (bele ili crvene). Svake sledece nedelje je sledeci advent i pali se sledeca sveca i tako treca i cetvrta, koja pada isto u nedelju, dan uoci Bozica (kod nas Badnje vece). Proslavlja se uz puno hrane i pica i svecanog praznicnog raspoloženja. U medjuvremenu 13. decembra se slavi Lucija. Tada se devojke, devojcice sa svetlom kosom oblace u bele haljine, Lucija nosi krunu od cveca na glavi, a ostale devojke su njene pratilje koje nose upaljenu belu svecu , pevaju pesmu Luciji i izvode svoj tradicionalni ritual. Deca taj dan obicno proslavljaju u skoli.

Samo sada i samo u ovo doba godine i samo za bozicni praznik se prodaje, kupuje i pije jedno gazirano pice koje se proizvodi u Švedskoj, a zove se JULMUS (bozicni sok). Znacajno za njihov Božic je i to da se jedu Lucijini kolaci, sada, pa sledece godine. Inace prave se sa safranom (žuti prah koji se prikuplja sa cvetova biljki). Ovde je šafran izuzetno skup i prodaje se na gram.

Božicno pretpraznicno raspolozenje prati, kod nas bih rekla, božicni vašar. Gužva je neverovatna, svi su u pokretu, svi nekuda idu i svi nešto kupuju i svi su praznicno raspoloženi.

Srecnu Novu 2007. godinu
želi vam Vesna.

MI SRBI

Srpski klub u Trollhättanu. Okupljaju se naši par puta u godini, kad god imaju neki povod da  nesto proslave ili obeleže: Nova godina, 8. mart, godisnjice, a u decembru cee  biti proslava povodom 30 godina postojanja kluba. Lepo je videti naše, okupljene na jednom mestu i
žosetiti nas srpski duh. Mada se kod mene još uvek ne budi osecaj nostalgije. Možda jerazlog što nisam dugo ovde ili što  sam dovoljno dugo bila medju Srbima. Ipak, kad smo utudjini mnogo bolje funkcionisemo i ovde ne vazi pravilo da nismo složni. Da je srece daje ovako i u srcu Šumadije...

Pre par dana se održao omladinski festival, sportska takmicenja, fudbal, šah, plivanje,streljaštvo, birali su i najsexi igraca... Okupili su se Srbi iz cele Švedske, dodušenije nas bilo u nekom velikom broju, ali dovoljno da se napravi lepa atmosfera i povodza vecernju svirku.
Pre mesec dana, kad se odigrao mec u fudbalu izmedju Srbije i Švedske (takodje u ovom gradu)videla sam kako mozemo da budemo složni i kako su duboki koreni.
No, da se vratim na ''Amadeus bend'' koji je dosao pravo iz Srbije u naš klub u Švedskoj,da uvelica nase slavlje i zabavi nas Srbe svojim i tudjim pesmama. Na trenutak sam se osetilakao da sam dole. Osim cinjenice da sam na dve i po hiljade kilometara od svog rodnog kraja,nista se drugo nije razlikovalo... Druže se ljudi, okupljaju i baš je lepo to videti, a jošlepše biti deo toga...

Secam se, kako sam se u svom rodnom gradu osecala ponekad kao da sam stranac, na ulicineki iritirajuci naglasak, u banci za svakim drugim šalterom dijalekat nikako kragujevacki,pošta i druge važnije ili nevažne lokacije ili ustanovea a o policajcima da ne govorim.Osecala sam se kao se topimo u masi pridošlica i kako nas potiskuju. A opet, svesna  da pravi Kragujevcani ne žive u Kragujevcu. I uvek isti naši komentari s dozom prezira,ma oni se vuku kao creva, pomažu jedni druge, vise cene njihovu kravu nego nasu ženuitd ..itd ... a nista ne preduzimamo da promenimo, da sebi ulepšamo zivot,da pomognemo nekom nešto, pa barem bi se osecali bolje... Valjda... Jer znamo da smo nekom ulepšali dan. Ne, samo pogledi ljubomore i potajna pokvarena zelja da komšijicrkne krava.
E, ovde barem toga nema. Nekako se osecam kao da mogu sa ponosom da kažem - mi Srbi.Nadam se  i znam da se nece ugasiti nas srpski duh, pa makar bili i na drugoj planeti!

 
Vesna
 

 

  Ma nista nije slucajno

 

Cini mi se da jednom spomenuh da je u Svedskoj pod obavezno, ako zelis da zivis u ovoj zemlji, pohadjanje skole.
To je skola za strance SFI, ucenje svedskog jezika..Postoji vise nivoa, prvi je za pocetnike, posle se kategorisu
na nivoe. U svakom slucaju kad se zavrsi poslednji nivo onda mozes da se skolujes dalje ako zelis bez obzira
koliko godina imas. Ovde je barem sve omoguceno. Sve se moze ako se samo zeli i hoce. A ako ne zelis dalje nista
onda mozes da  trazis posao. Sa diplomom  SFI u dzepu mozes da se nadas poslu i posla uvek samo treba da imas i
zelju i volju.E da ne duzim dalje sa uvodom, nije mi bila namera da bas razlazem na siroko

.

Moj prvi susret sa tom skolom je bio negde u prolece ove godine. Tada naleotoh na ljubaznost i srdacnost
zaposlenih u skoli, uglavnom je sve nastavno osoblje. Izuzetno su svi prijatni i azurni sto je jako vazno.
Naravno tada se sretoh i sa mojim skolskim kolegama. U pocetku , samo smo se gledali i analizirali jedni druge.I
da smo mozda hteli nesto da pricamo ,jedino pantomimom da se objasnimo. Arapske,persijske zemlje,(naravno to sam
saznala kasnije kad smo se upoznali odakle je ko), Irak, Pakistan, Libano, Avganistan, Sirija zatim Tajland,
Kina,africke zemlje , doduse ima nas i iz evrope ,Portugalija, Poljska,(pricam za ljude koji su u istoj grupi
samnom) inace ko zna odakle ih sve ima. Velika je ovo skola i puno ima starnaca.Iz Srbije sam samo ja u mojoj.
grupi. Kasnije sam saznala da je jedna sa Kosova, pa se prosto izbecih , zar Kosovo nije Srbija!? Nastavnica se
u toku predavanja obaratila toj, imena ne mogu da se setim, i pitala je odakle je ,ona se izjasnila da je sa
Kosova, na to ce nastavnica, pa vi govorite isti jezik, a ova odgovara  : ne, mi ne govorimo isti jezik, ja ne
razumem srpski, ja govorim albanski. Ja zanemeh, ionako i da sam htela da kazem nesto ne bih umela ,to je bilo
bas na pocetku kad sam samo razumela svedski. Mada ni sada ne znam da li bi me neko razumeo kada bih pokusala da
objasnim sta mi nije jasno u vezi toga. To mozemo da razumemo sami mi koji smo odrasli i ziveli dole.

Pomislih ja, mora da joj je muz albanac i ona ne sme da govori srpski , niti da ima neke kontakte sa srbima!? Ne
prodje  ni mesec dana , dodje u nasu grupu nov djak. Prvo ide upoznavanje i pretstavljanej svakog pojedinacno.
Pocinjem vec da sumnjam u slucajnost. I ona je sa Kosova i njoj nastavnica postavlja isto pitanje, sada sam vec
sigurna da namerno pita isto(jer ona je bila nastavnik i dok je bila stara jugoslavija). I ova odgovara isto, ne
razume srpski i ne govori ga , samo albanski. Bese mi malo krivo, pa kao da su se svi dogovorili da pricaju isto.
Pa gde je Kosovo ?!

Gde sam ja zivela!? Za cije Kosovo nasa politika ratuje, za koga ginu nasi momci iz sumadije!? Tako stihijski i
ko zna od kada nas pretstavljaju ovako u svetu. Osetih se isto kao i ”91 kad sam shvatila kako nismo vaspitavani
a ni uceni da mrzimo bracu susede, za razliku od njih koji su cekali samo dan da nam pokazu sta misle stvarno o
nama.

Jedna pokrajina u jednoj zemlji a drugi maternji jezik !? Nisam znala , priznajem , dok ovde nisam dosla da je
Kosovo svet za sebe i jezik poseban.

Ma definitivno nista nije slucajno.

U medjuvremenu moja grupa u skoli se dosta izmenila, mnogi su otisli , doslo puno novih i tako. Uglavnom, sa
naseg terena dole ima najvise cigana , albanaca sa kosova. Bosanaca ima puno isto i oni se izjasnjavaju da ne
govorimo istim jezikom, oni govore Bosnjackim.

Pre par dana ja sam upala u  drugu grupu u skoli. Druga nastavnica. Opet upoznavanje , samo sto sam sada ja
nova. Pretstavljam se i kazem odakle sam. A vec sam u medjuvremenu cula da neki u grupi govore nasim jezikom. I
bas njih ova druga nastavnica pita , kad sam rekla odakle sam, a ona njih odakle ste bese vi – sa kosova- a pa vi
govorite isti jezik?! Odgovor je bio Neee , mi ne govorimo isti jezik....

I zaista, to ne moze biti slucajno.

No coment

 

Sta kazu zvezde

Kada kazemo sudbina, uvek pomislimo na neko sujeverje. Mali broj ljudi ce reci to je naš astrološki portret, to su aspekti koje prave planete. To su zapisi koje treba samo protumaciti, procitati, prouciti i shvatiti sopstveni zivot. Naša prošlost, nasa sadašnjost i naša buducnost, sve je zabeleženo, treba samo procitati.

Za podrsku u proucavanju, shvatanju i upoznavanju tajni planetarnih aspekata zahvaljujem se mom velikom prijatelju, velikom poznavaocu astrologije, Amigu.

Kada nam se dogodi nesto neobicno mi kazemo, slucajnost. Ali kada pocnu da se nizu slucajnosti jedna za drugom, kako to nazivamo!? Slucaj plus slucaj, plus slucaj, i tako u nedogled... Opet to daje jednu veliku slucajnost. Kazemo, slucajno su se moji roditellji sreli i stvorili mene ili kazemo, ma to je sudbina!? Jedno uslovljava drugo kao ono vecito pitanje, na koje (ja mislim) jos uvek nema odgovora, ko je pre nastao, kokoska ili jaje!?

Nismo svesni kako je nas zivot ispisan mnogo godina pre nego sto smo se i rodili. Nas put kroz univerzum je samo jedna spona koja odrzava tu vecnost. Jasno su iscrtane sve staze i svi putevi kojima idemo.

Duzi niz godina proucavanjem zvezda moze coveku dati slobodu verovanja u isto. Naravno , ne interesuju sve nas iste stvari, moze neko da veruje ali da ga ne ineresuje, mnogi smatraju da su to gluposti, i uceni i neuki ljudi ali svi oni rade jednu istu stvar, kad popiju kafu okrenu solju da vide sta ima u njoj.

Teorija je jedno, a opet zivot drugo. U svakom slucaju dovoljno godina se bavim proucavanjem aspekata da sam mogla i imala vremna da se uverim da se oni zaista dogadjaju. Ponekad, ne samo ponekad, uvek je potrebno puno godina da se neke kardinalne promene dogode, jer natalni horoskop je horoskop za ceo zivot. Nekada apsekti pokazuju da ce se nesto dogoditi bas uskoro, za par meseci , godinu. Licno sam se uverila na drugim natalnim kartama, a uz Amigovu pomoc, i za svoju. Jer puno je lakse tumaciti neciji drugi, tudj zivot nego svoj.

Sta time hocu reci!? Hocu da kazem da nista nije slucjno, da se nisu nasi roditelji slucjno sreli i nas stvorili i da mi nismo slucajno stvorili nasu decu, da nismo slucajno upoznali bas tu drugaricu ili druga, da nismo slucajno sreli neku osobu posle pet godina, a bas smo je te noci sanjali ili tog dana pomislili na nju, i da nam se nista u zivotu ne desava slucajno.

Ali da mozemo da usmeravamo sopsteni zivot, ne treba se prepustiti talasu da vas nosi, jer je tako zapisano, vec treba ucestvovati u kreiranju sopstvenog zivota. Zivot je borba, naucite da plivate da vas talas ne ponese i naucite da se borite za svoje ciljeve. Srecno!

Vesna

Vreme, stani!

Svako novo sutra brise jos dublje tragove proslosti. Stanes li i okrenes se, ne vidis iza sebe dalje od par godina. Ali ako bas zastanes i zamislis se, pojavi se poneka slika iz daljine, od pre dvadesetak godina ( ja se bas pre setim nekih slika iz kasnih osamdesetih nego posle ili kasnijih godina).
Neverovatno, ali secam kad sam slusala price kad kazu kako se stariji ljudi mnogo vise secaju sta im se desavalo u mladosti nego u starosti. I uvek sam se cudila i pitala moju majku odakle izvlaci pesmice i pricice koje je pricala mojoj deci dok su bile jos male. Na sta mi je ona odgovorila da je ona to ucila jos u prvom ili drugom razredu njene osnovne skole. Nije mi bilo jasno kako kad ne moze da se seti tacno sta se desvalo pre deset godina. E, doci ces i ti u moje godine, govorila mi je tada. Ma ne, meni to ne moze da se dogodi, ja tacno znam i secam se svakog detalja i kad i kako i zasto mi se sta dogodilo iz bilo kog vremena u proslosti, pricala sam tada.
Nisam dosla jos u te godine ali pocinjem da se secam tih prica (ne znam zasto), ili da se prepoznajem negde tu, ili ….priznajem sebi …da se ipak mnogo radije secam davne proslosti od pre dvadesetak godina i ranije nego poslednjih godina. Ma ne, preterujem malo, nisu dosle jos te godine ali stizu, polako ili brzo, ne znam.
Cini mi se da, sto se brze zivi, manje se ima vremena za memorisanje. Mnogi dogadjaji, desavanja ostanu ne primeceni, jednostavno postoji samo saznanje da su se desili i otisli su u zaborav jer su vec zamenjeni sa nizom novih desavanja. A nekad, secam se, dugo sam razmisljala o svemu kad mi se dogodi, mislila o tome kako mi se dogodilo pa zato pa sta je posle bilo pa u meni se probude ponovo neke emocije (lepe ili ruzne nema veze). To su bile uspomene. Zabelezene, cinilo mi se tada, za sva vremena. Sada se vise ne belezi nista (osim kamerom), slike se nizu i menjaju se same, nema se vremena za save as. Secam se vremena kad sam mogla samo da izvucem iz secanja neki dogadjaj pa o tome mislim, analiziram, pa mi to bude inspiracija i podstrek da uradim nesto drugo, nesto novo u meni je to budilo zelju za jos. A sada.....!? Kad imate vreme pisite , snimajte, slikajte, belezite na bilo koji nacin uspomene.... verovali ili ne, ako su sacuvane samo u mislilma, vreme ucini da one izblede i vremenom nestanu.....Nisu bez razloga postojali uvek spomenari,jel belezite kad dete napravi prvi korak , kaze prvu rec, pocne da sklapa svoje recenice..... Lepo je imati uspomene!

Jesen nama dodje...
Vreme u ovom delu Skandinavije, nezapamceno toplo za ovo doba godine, 25% u 10h pre podne. Statisticki podaci govore da je tacno pre 100 bilo ovako toplo, ovaj topli talas zadrzao se celog meseca. Kazu potrajace jos koji dan.
Izbori u Svedskoj, protekli u savrsenom miru, prethodni predsednik dao ostavku kad je video da njegova stanka(socijaldemokraterna) neverovatnom razlikom u glasovima gubi. Pobedila je Moderaterna partiet, obecavaju smanjene poreza na plate, kuce itd…. Videcemo sta ce biti….
Sada da pogledam sta kaze astrologija!

17 september 2006

Izbori u Svedskoj

Guzva, reklamni materijali stizu svakog dana, svi obecavaju, promocije, predstavljanje kandidata, na radiju , na tv-u, skoli, na poslu… svaki dan je obelezen i svako mesto te potseca i opominje da su izbori … svake cetvrte godine 17. septembra su izbori u Svedskoj…
Glasanje nije obavezno, sloboda izbora, svako ko ima 18 godina, pa navise i ko zivi u Svedskoj najmanje 3 godine ima pravo da glasa….pitam, zna li se unapred ko ce pobediti..…ma ne…, bude frka dok je predizborna kampanja, posle ko pobedi , pobedio je i kraj…
Sedam politickih partija : 1. Socijaldemokraterna, 2. Vänsterpartiet, 3. Moderaterna, 4. Folkpartiet, 5. Miljöpartiet, 6. Centernpartiet, 7. Kristdemokraterna
Ova jedna nacisticka, nije bas dobro za nas ako oni dodju na vlast… ali videcemo….
Svaka od njih ima svoje lose strane i svaka od njih mnogo obecava(bas kao i kod nas) a kazu, posle kad dodju na vlast, pola od toga zaborave…barem nesto nadjohj sto mogu da uporedim sa nama…..
Svakog dana ih mozete videti na ulici , okupljeni ispred vecih trznih centara- ne drze mitinge kao kod nas, vec stoje ispod suncobrana koji je oslikan njihovim politickim simbolom , dele propagandni materijal uz sokove, kolace , za decu slatikise…….

Javicu vam kako su protekli izbori....

Prirodno

Vracala se sa decom iz skole i isle stazom kroz park, kad ispred nas protrcase dve srne. Deca ustuknuse, a i meni ne bi u prvi mah svejedno, iznenadjenje je prouzrokovalo to neko osecanje straha od nepoznatog... Dok se ja ne pribrah i rekoh: Pa to su srne... Onda je sledilo odusevljenje i blago divljenje… i stigoh da ih uslikam. Divota, na 100 metara urbano naselje, saobracaj, modernizovan sistem a u parku … srne, slobodne... Ponovo pogledam oko sebe i vidim netaknutu prirodu. Doduse, na putevima ima oznaka poput onih kod nas - pazi krava na putu- ovde je isti znak, samo je slika irvasa i opasani su ti delovi puta visokim zicanim ogradama, a u gradu ima znakova sa upozorenjem, paznja srna na putu. To sam videla tek nakon bliskog susreta sa srnama. Mada ogranicenje brzine po gradu, verovali ili ne je 30, i na znak STOP, OBAVEZNO se staje. Tu nema omaske, jos ne vidoh nekog da se propisno nije zaustavio i ubacio u prvu i krenuo, pa ne bilo zive duse u blizini. Dosta se vozi bicikl, postoje posebne staze za bicikliste i nikako ne voze ulicom. Slem obavezan. Postuju se pravila ponasanja i zivljenja. i nekako je sve to normalno i sve prirodno. Primecujem puno drveca, dosta borovine i mnogo zelenila. Vazduh je bas cist, da mi prosto zao bude sto se trujem kad zapalim cigaretu. Voda za pice se koristi sa cesme. Izuzetno zdrava i cista, nema kamenca, nema mirisa, meka voda i pitka. (Ma naci cu ja nesto i sto nije dobro ili sto mi se ne svidja....samo jos uvek mi ide teze sa tim, ali ima vremena...)

Kad spomenuh ogranicenje brzine da se vratim jos malo na tu temu. Pesaci se propustaju, isto pod obavezno. Za ovo vreme dok sam ovde jos ne vidoh policajce, pa mi malo bese cudno sve to. Ali ubrzo sam saznala da su kamere postavljene po gradu, pa se iz tog razloga i vise postuje brzina voznje. Kazne su visoke i samo ih posalju na kucnu adresu. U Finskoj, kazu, kazne stizu u visini plate, pa ko koliku platu ima toliko ga i ojade... nije lose za prevaspitavanje.... ne znam koliko bi kod nas to bilo delotvorno....!?

..........pozdravljam vas , tako prirodno.........

Povratak u buducnost

Opet sam na istom mestu, sedim za kompom i pisem . Odmor mi je prosao, nema vise zezanja, ponovo na radne aktivnosti, skola, posao...
Obisla sam svoj rodni grad… Nije se puno toga promenilo, osim onog posecenog drveca ispred ''Zelengore''- valjda hoce da modernizuju grad, da nema nigde prirode, da bude sve vestacko, silikonsko, mozda i robotizovano - ne znam … Mada …mozda i nisam obisla, a ni videla jos… A mozda vec sledece godine kad dodjem doceka me urbani – tehno-robot- veliki park.
Bazeni puni, kafici krcati, ulice prometne bas, nemastina, ljudi na ivici egzistencije, a prodavnice opet pune, cene bas svetske. Uporedjujem cene dole i ovde … pa nema neke razlike bas. Da podjem od glavnih i bitnijih proizvoda - meso – ista cena kao i ovde, sladoled takodje, kafa , ne istog kvaliteta ali vazno je da je cena ista, garderoba – bas pratimo svetsku modu i svetske cene. Da ne dodjose ovi Kinezi , narod bi isao go, cujem ove nase dole kako pricaju da mrze Kineze i da su ovakvi i onakvi , ja im savetujem da promene misljenje i da ih blagoslove, mislim da 80 posto nasih gradjana se oblaci kod njih ,decu spremaju za skolu, kupuje poklone i ostale stvari. Doduse mnogi to rade kradom, stide se da ih neko vidi da kupuju kod Kineza i sa visine gnusno govore o njima... Ne znam samo kakvim smo to komleksima nabijeni kad se takvih stvari stidimo…. Doduse ima i ovde kineske robe, nisu to klasicne kineske radnje, ali ima kineske robe i cene nisu nimalo slicne onim dole, vidjala sam iste stvari, ali ovde 10 puta skuplje. Ima i ovde (ja bih rekla bofluka), ali cene ne prate kvalitet, tako da ni taj bofluk nije jeftin, bas kao i kod nas, ali zato ekstra kvalitetne stvari imaju i ekstra visoke cene, mada ovde su svakodnevno rasprodaje, i svako moze da pronadje nesto kvalitetnije za neke manje pare….
Žurim sada u skolu... Deca krecu 16 avgusta, a ja sam jos juce J…. I na posao sam isla, tako da mi je prvi dan bio radni...
Do skorog vidjenja!

- MIDSOMMARDAGEN

najduzi dan u godini - 24. juni

Crveno slovo, neradan dan, veliki praznik. Cela Švedska slavi i ne radi se.

Leto u Švedskoj je kratko. Ono se prišunja u maju, a onda eksplodira u junu. Švedsko leto je zeleno, hlorofilicno i noci su svetle. Midsommar - najduzi dan - noc je najsvetlija. Na severu Švedske sunce nikad ne zalazi. Napavi krug i pocinje novi dan. Za celu Švedsku midsommar je kao letnja svetlosna godina.

Još u doba vikinga slavio se ovaj dan uz posebne rituale. Tradicija duga baš toliko.Pripreme pocinju par dana unapred . Na putevima su kilometarske gužve.Gradovi ostaju pusti, svi odlaze na sela, jezera, more, u prirodu, na odmor. Prilika kad se ljudi srecu sa svojm rodbinom, sa svojim prijateljima i dragim ljudima. Svaki deo Švedske ima svoje posebne rituale. Dan koji je obelezen cvecem. U nekim krajevima se oblaci narodna nošnja. Beru se ruže. prave se vencici i tradicionalni badnjaci i oko nijih se pleše uz muziku, hranu i pice. Jede se riba, mlad krompir i crveni luk. Roštilja se meso ili lax. Da bi se na kraju sladili jagodama i slagom...

Ljudi se masovno okupljaju, zabavljaju i druže. Uvece mladi imaju svoju zabavu .Uglavnom dosta alkohola se toci i i vec unapred se kupuju zalihe.

Inace, Švedjani koriste vikend za opuštanje uz alokohol. U svakom slucaju midsomarska noc vazi za misticnu i magicnu noc.

Bilo kako bilo, uz alkohol i zaba moze da se pretvori u princezu...

MIRISE LETO

Suncana Švedska ovih dana i cist vazduh, miriše jorgovan, sredjena dvorišta su ozelenela i prepuna su cveca... Prozore kuca, umesto zavesa ukrasava cvece, doduše i zimus su tako prozori izgledali... Održava se cistoca i pedantnost. Sve je skockano, cisto i prosto je to tako normalno ovde... Cak ni na ulicama nema one prašine s kraja puta, odavno je služba za cistocu obavila svoje i sada samo redovno odrzavaju. Još uvek ima polena i onih koji su alergicni, sve se brzo odvija ovde, pa i vegetacija ... Živi se brzim tempom, ulice su pune naroda, tržni centri takodje, restorani u vreme rucka prepuni, cene - ajde to cu drugom prilikom...
Napunjeni su otvoreni bazeni, uveliko se ide na kupanje i suncanje. Koristim i ja svoje slobodno vreme za opuštanje na suncu i svidja mi se to što mogu i u 8 uvece da se suncam... Bas mirise let, klima je slicna kao i kod nas, naravno razlog je taj sto se klima promenila. Ali dan traje mnogo duze, mrak pada tek oko 23h, i svakog dana za po 3 minuta je dan duzi... Inace, ni mrak nije kao kod nas, pre se moze reci da je cele noci sumrak. Kažu da ako je juli topao i bez oblaka do 12 po ponoci se vidi sunce, pa onda na kratko zadje, da bi ponovo oko 1h izašlo... Lepo je sedeti uvece, recimo oko 23, a imate osecaj kao da je tek 5 popodne...
I nije tacno da su Švedjani hladan narod, nista manje nisu ljubazniji ili hladniji od nas. Sve zavisi kako sami dozivljavate ljude, ako ste i sami hladni, takvi ce biti i drugi, ali ako ste zadovoljni, srecni, ljubazni, tako cete doziveti druge i takve cete ih videti.
Blizi se odmor...

IMA LI SMISLA I MESTA ZA NOSTALGIJU


Ima i onih koji su zadovoljni u svom rodnom gradu. Doduse, ja licno mislim da je jako nizak procenat takvih, nazalost... Zadovoljni poslom, zadovoljni platom, zadovoljni brakom, zadovoljni zivotom, ali pre svega zadovoljni sobom, jednom recju, zadovoljni svojim postojanjem. Pa sta ces od zivota bolje... Svaka cast pojedincima.

Naime, nije mi jasno (ustvari jasno mi je) zasto vecini ne uspeva da se primi na svojoj rodnoj grudi. Da stasa, da se razvije, da procveta, da radja, da zivi zivot. Da nam smeta pamet, to nikako, ali jednostavno se ne uklapamo u svojoj sredini , u sopstveni sistem... Rasli smo u zaostalom okruzenju. A evo, i dan danas (citam Mirinu pricu) i sadasnjoj omladini zagorcavaju zivot namnozeni produkti bas tih istih.....a sto je najgore bas oni su svuda i na svakom mestu gde ne treba da budu. Na svim bitnijim polozajima, i uvek su, bas oni, neko ko se pita... zato nam i jeste tako kako je. Ali ne treba se predav ti... cvrsto verujete u sebe i imajte ispred sebe sliku, naravno u boji, svoju viziju zivota i videcete kako cete brzo preskociti te koji su vas saplitali i kako ce oni biti niko u vasem zivotu ( koliko god da sebe ubedjujemo da su oni uvek bili niko, nije tacno uvek su bili neko, neko ko nas koci, neko ko nam ne da da zivimo, neko ko se indirektno mesa, a direktno utice na nas zivot, a nikakva prava nema i na kraju neko od koga puno vasih,bitnih zivotnih stvari zavisi ....).
Takvi nam kreiraju detinjstvo, kasnije im sve ide lakse....Ne kaze se uzalud - drvo se savija dok je mlado.

Zato, ako niste pogubili svoje snove u trci za spasavanjem, probudite se i vratite sebi svoje snove, verujte u njih i dajte sebi sansu da oni ozive.....budite sami kreator svog zivota, ozivite san svoje buducnosti i udahnite duboko i zivite...zivite.....

MALO POREDJENJA

Citam Neninu pricu i skrenu mi paznju uteha njene sestre iz Nemacke. Nije ni tamo lako, gube posao, tesko se živi, itd… Sve mi je to poznato i verujem ja da je tako, evo i ovde ljudi što više imaju to im se cini da imaju manje i uvek cete pre cuti da se žali neko ko mnogo bolje živi od vas. Ne kaže se džabe, što više imaš više ti treba.Uvek cete cuti istu pricu (ili sam ja uvek cula istu pricu) od ljudi koji zive u inostranstvu. Nije lako, mora da se radi i mi jedva sastavljamo kraj s krajem, itd... Strašno me nervira to kad kažu ili hoce da te zaplaše tom recenicom, mora da se radi. Treba biti realan, pa zar smo mi debili pa ne znamo da treba da se radi da bi zaradio (šta smo mi, kao neko ko beži od posla ili želi na lak nacin da dodje do para), pa iskreno da vam kažem, mislim da svi mi negde u podsvesti gajimo tu neku tanku nit da nas lupi neka sedmica ili da izvucemo tri iste za doživotnu platu. Ali, to je samo naša igra i to je nešto u cemu na kratko nalazimo predah i pustamo malo mašti na volju. A opet, ja sam za onu filozofiju - bolje sedeti kod kuce za džabe nego raditi za džabe.
Mada pouzdano znam da i kod nas ljudi rade i to punom parom, rade puno radno vreme i prekovremeno, da ne kažem da im dan prodje na radnom mestu. Hocu da kažem, zapravo, da nismo nimalo neradan narod, ali kad se živi u takvoj, nazovi državi, na narod pada ljaga.
Ovde se ne radi, nista više nego dole, (naravno, ko zeli ekstra posao da bi vise zaradio, moze i to), i ljudi su angažovani i stimulisani. Kao i svuda, i ovde ima imucnijih i onih koji sastavljaju kraj sa krajem. E, ovi što jedva sastavljaju kraj s krajem, e oni nista ne rade. Za razliku od nas dole, radiš punom parom da bi sastavio kraj s krajem. Normalno radno vreme od 8 ili 9 casova na dan, sasvim dovoljno da zaradiš da ziviš, ali da živiš, velikim slovima. Da me neko pogrešno ne shvati, pricam o normalnom životu, ne o luksuzu. Pricam o tome da od plate možeš da isplacas sve poreze, sve doprinose, osiguranje, socijalno, da se hraniš mesec dana, da priustiš sebi nove cipele, novu haljinu, da deci ne uskracujes njihove radosti, da možeš da planiras odmor, itd, itd. Jednostavno receno, da opusteno živiš, bez stresova, trauma i maltretiranja. Ko želi vise od toga, više ce i da radi, jer želi više, veci su mu prohtevi, i to je sasvim ok. Naravno, da bi sve to stekao i imao, moraš da radiš, nikom ne pada sa neba, i dole se radi i rinta, i dozivljavaju se raznorazna muštrenja što od nabedjenih šefova do, nazovi, vajnih direktora… I zasto se to sve trpi…? Da bi cuvao radno mesto, jos uvek je to kao neka lažna sigurnost… lakse nam je da verujemo u nemoguce nego da se suocimo …
Kod nas dole, ako imas da piješ i da jedeš malo vise, odmah te svrstaju u kategoriju bogatijih, a... lako je njemu ima da jede i da pije… e, na to se sveo nas život dole, nažalost...

SVE ORGANIZOVANO...

Definitivno, sve funkcionise. Par dana nakon mog dolaska ovde, dobijem preko poste obavestenje da su me registrovali kao gradjanina ovog grada i zamole me da dodjem u njihovu sluzbu i ponesem dve fotografije kako bi mi izdali licnu kartu. Ne mogu da verujem. U gradu u kom sam rodjena, da bih se prijavila na adresu mog oca morao je otac licno da podje sa mnom u nas SUP, kako bi dao pismenu izjavu da je saglasan, da ja , njegova cerka mogu da zivim na njegovoj adresi, tj .u njegovoj kuci (ili da ja mogu da zivim u svojoj kuci, ne znam u cemu je fazon...!?).Malo nas je ostalo u rodnom gradu, pa da provere, nas rodjene tu, da malo zavlace ...na nama da se izivljavaju...

Ne stigoh ni grad da upoznam a pozvase me da idem u skolu da ucim jezik....i evo vec, skoro 2 meseca kako idem u skolu, ucim svedski. Dobih i knjige i sve za DZ. Kod nas je isto skolovanje besplatno, ali deci kupujemo i knjige i pribor i placamo raznorazne skolarine... Ovde deca primaju i deciji dodatak, i to samo zato sto su deca. A kod nas!? Mene odbise, ne zato sto sam samohrana majka i ne zato sto mi je plata prevazilazila onaj minimum, nego zato sto srodnik (mislili su na mog oca), kod koga zivim ima visak nepokretnosti i moja deca ne dobise to pravo da primaju deciji dodatak. Oni mogu i cigle da jedu. Pa kazu, radjajte decu, sirite natalitet. Pa da bi bio natalitet, morate najmanje troje dece da imate. Dvoje da zamene roditelje, a tek trece je natalitet, valjda.... ili lose stojim sa procenom....!?

Radjard Kipling

AKO

Ako mozes da sacuvas razum kad ga oko tebe
Gube i osudjuju te;
Ako mozes da sacuvas veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeci iz vida ni njihovu sumnju;
Ako mozes da cekas a da se ne zamaras cekajuci,
Ili da budes zrtva lazi a da sam ne upadnes u laz,
Ili da te mrze a da sam ne das maha mrznji;
I da ne izgledas u ocima sveta suvise dobar ni tvoje reci suvise
mudre;

Ako mozes da sanjas a da tvoji snovi ne vladaju tobom
Ako mozes da mislis, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako mozes da pogledas u oci Pobedi ili Porazu
I da nepokolebljiv, uteras i jedno i drugo u laz;
Ako mozes da podneses da cujes istinu koju si izrekao
Izopacenu od podlaca u zamku za budale,
Ako mozes da gledas tvoje zivotno delo sruseno u prah,
I da ponovo prilegnes na posao sa polomljenim alatom;
Ako mozes da saberes sve sto imas
I jednim zamahom stavis sve na kocku,
Izgubis, i ponovo pocnes da stices
I nikad, ni jednom reci ne pomenes svoj gubitak,
Ako si u stanju da prisilis svoje srce, zivce, zile
Da te sluze jos dugo, iako su te vec odavno izdali
I da tako istrajes u mestu, kad u tebi nema niceg vise
Do volje koja im govori: Istraj!

Ako mozes da se pomesas sa gomilom a da sacuvas svoju cast;
Ili da opstis sa kraljevima i da ostanes skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne moze da uvredi;
Ako svi ljudi racunaju na tebe ali ne preterano;
Ako mozes da ispunis minut koji ne prasta
Sa sezdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve sto je u njemu,
I sto je mnogo vise, tada ces biti veliki Covek, sine moj.

POVRATAK U BUDUCNOST

Februar beše kad krocih prvi put u svom životu na ovo tle…

Docekase me raširene, voljene ruke, doceka me pogled pun ljubavi, doceka me zagrljaj sigurnosti… A oko mene …..docekaše me lica nasmejana, vedri pogledi , oci koje ne vidoše i ne pretrpeše strah i strepnju…

Ne mogu da verujem, našla sam se u cudu, zar ovo još postoji, zar ovog ima jos negde, zar to nije samo deo naše prošlosti, ono vreme kad smo i mi imali taj vedar i jasan pogled na licu, kad smo verovali i kad smo živeli…….

Svideo mi se na prvi pogled, zaljubih se iznenada a zavoleh ga tako... jednostavno…

Postoje dva bica razlicitog pola na ovoj planeti, koja misle, dišu , osecaju ,

žele isto i hodaju u istom smeru… Kad kažemo, idemo u istom pravcu sa voljenom osobom, obicno se razmimoidjemo sa njom jer nam smer nije isti… Sa njim sam pronašla onu Vesnu koja je živela u vreme kad je imala svoje snove. Vreme je ucinilo da se ti snovi uguše u svakodnevnici i da je ta svakodnevnica potrajala …. Verovatno bi nestala i nada da se oni povrate… Ponovo dišem punim plucima, ponovo volim, ponovo verujem…. i bas volimo iste stvari i bas volimo na isti nacin i proživljavamo svaki trenutak na nas... zajednicki nacin…. Stremimo istim zeljama i planiramo zajedno. Definitivno, shvatila sam, da sam osoba koja funkcioniše udvoje…

Kad kažemo, sudbina, onda pomislimo na splet dogadjanja koja se izdešavaju van naseg univerzuma i van uticaja našeg uma. I jasno je, mi smo trebali da se dogodimo jedno drugom... takva nam je sudbina…

Vesna

TRENUCI

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim.
Pokušao bih u sledecem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se
više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
Vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona possmatrao, na više planina popeo,
Više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikaad nisam otišao,
Jeo manje boba, a više sladoleda, imao više stvarnih,
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih koji razumno i plodno požive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i casaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, život je od toga sacinjen, od trenova samo;
nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez
toplomera,
termofora, kišobrana i padobrana;
kada bih opet mogao da živim, lakše bih putovao.

Kada ponovo mogao da živim,
s proleca bih poceo bosonog da hodim i tako išao
do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao i
sa više dece igrao, kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina i znam da umirem.

Horhe Luis Borhes

sever-godina 2006-maj mesec

Godina duga... Neverica, strepnja, pitanja, što ih sama sebi postavljam, što mi ih i prijatelji postavljaju, pa njihova neverica, pa njihova sumnja, znatiželja, a i ja sama radoznala, ali strpljiva... Jako je važno u životu nauciti cekati. Ja sam to naucila.

Odlazak za Beograd, ulica Ledi Pedzet 2, da bih zakazala intervju, ne može telefonom, mora licno. Kažu, morate da cekate 2 meseca za intervju. Ok. Zahvalim se, okrenem i vratim u Kragujevac da sacekam da prodju tih dva meseca. Odužiše se, ali dodje i dan zakazanog intervjua. Dva sata ispitivanja, kao da sam kriminalac, ko sam, kad sam rodjena, zašto sam rodjena, koga imam, koga nemam, gde živim, zašto tamo, da li radim, šta sam po zanimanju, koliko dece imam, pojedinacno o svakom iz mog okruženja, pitanja (vise se i ne secam, ali nema šta me nisu pitali. Onda, kod koga idem, zašto idem, gde smo se upoznali, kada smo se upoznali, zašto baš on i zašto baš ja i zasto baš nas dvoje, ko je on, odakle je, koga ima, njegove generalije, gde je služio vojsku, koje godine, njegov život pre vojske, koga ima...Neverovatno, ali tako iscrpnoda ja posle 2 sata nisam mogla da se setim kako se zove prdtstava u kojoj je moja cerka tih dana imala glavnu ulogu (jer su me, izmedju ostalog, i to pitali), blokada, totalna. Posle su i decu ispitivali, doduše ne 2 sata, ali 1 sat jesu, i to pojedinacno, naravno.

Na kraju, kažu, moracete sada da cekate najmanje godinu dana (a ceka se do 18 meseci) da bi dobili odgovor... pozitivan ili negativan, ne zna se....

Da li sam pogresila boju koju on voli, da li je bila baš sreda kad smo se prvi put sreli, da li sam tada imala karmin na usnama, sta smo radili kad smo se prvi put videli, a drugi put!?

PUT IZ PAKLA

Kad više nisam mogla
da izdržim svoje postojanje,
pronadjoh rešenje i
poceh da živim u trenutku,
tako, skoro beskonacno malom
i kratkom,
da mi svaka nova sadašnjost
biva samo ustreptalost,
pa zaboravih kako je to izgledalo
kada sam živela
kao bice od mase i pokreta,
tako išceznuše
suvišni osecaji nesigurnosti,
postadoh živi duh.
Rasplinuh se oko ljudi,
Ali ne sagoreh u plamenu sveca
I ne mogah da poludim
Od muzike i necijeg
Tudjeg smeha, niti da uvenem
U nepodnošljivom dimu od cigareta.

Džejn Stend

sever - godina 2006 - maj mesec


ŽELIM SLIKE U BOJI...

Februar beše kad krocih prvi put u svom zivotu na ovo tle, a bogami cetrdeseta mi se bliži...

Slušala sam neku reportašu, doduše dok sam još bila u Kragujevcu, ne znam da li nam to namerno pustiše kako bismo se i mi polako psihicki pomirili...Vecina se sa tim i pomirila, ali ni sebi to ne sme da prizna. Dakle, evo o cemu se radi, bila je to prica o Kini i kako Kinezi, zapravo, žive u svojoj zemlji, a bogami dobar deo emisije posvetiše jednoj porodici koja je, rekla bih, u nekim srednjim godinama... Pricaju kako iz tog sela, u kome žive, nisu izašli ceo svoj zivot. Za oca koji je umro kažu - tu je rodjen, tu je i umro, a nigde nije išao, cak ni u susedno selo... I kako da shvatim to... Doduše mi idemo u selo, odemo i do glavnog grada (ako imamo neka posla), vidosmo i more ("nase”), dobro, neko je imao srecu pa išao i u inostranstvo, ali ne veliki broj.

I šta hocu, zapravo, da kažem…. Zar treba zaista da se poistovetimo sa onim Kinezom!? Mediji su cudo, šta nam prirediše za pomracenje sunca, kad se svi umotasmo u cebice i kuce zaštitismo jorganima, kucnim ljubimcima pronadjosmo naocare (iz filma 3d), na prozore navukosmo zavese i bojazljivo, iz nekog ugla sobe, gledasmo prenos iz sveta gde su ljudi izašli da gledaju tu pojavu koja se dešava jednom u 100 godina…

I zašto o tome pricam…

Kad kreneš iz Austrije ka severu, ne možes da shvatiš da nema granice, u smislu gledanja u pasoš, nekog proveravanja, doduse, ima, ali za kriminalce iliti švercere droge, imaju tako mocnu tehnologiju sada da se ne može lako preneti bilo sta. Ali, ta sloboda kretanja, koju smo zaboravili vec ili poceli da zaboravljamo kako to izgleda i sta to beše... e, ta sloboda kretanja te budi ponovo i kaže ti da si živ, da ti se život ne svodi na rad, jelo i spavanje, rad, jelo i spavanje ili na spavanje, jelo i rad (i to samo ako imaš šta i gde da radiš), a onoj vecini koja nema šta i gde da radi, njima se život sveo samo na spavanje.... Zar treba da prespavamo ceo život.....!?

Kratko sam ovde, u daljini, ali mogu vec sebe da castim i da planiram dalji zivot...

Ne želim da mi život prodje u spavanju, želim da sam budna i da otvorenih ociju gledam kako se menjaju i nižu slike u boji...

STA JE, ZAPRAVO, TUDJINA?

sever - godina 2006 - maj mesec....

Moram prvo da odgovorim na predlog moje drugarice,da pisem kako je u tudjini...

Kad se u gradu, u kome si rodjen, osetis usamljeno, otudjeno, nekorisno, neispunjeno, nezadovoljno, totalno prazno.... Onda se zapitas sta je, zapravo, tudjina.....

Grad u kome sada zivim, nikako nije grad u kome sam ja rodjena , ali svako je mesto gde ja treba da budem i u kome se osecam ... da bas tu pripadam.... ovo je strana sveta koja mi je oduvek nedostajala.....a u stvari, nisam bila raskcila put svojim htenjima.....

Svaki serijal ima uvod....

`Ajde da ne budem izuzetak, necu ga preskociti....

Unutrasnji instikt.. . skrivene i zatrpane svakodnevnicom, zelje, ona pozitivna misao koja je uvek negde tu, prati nas kroz ceo zivot...... koja nije nikad jasna... uvek nedorecena, neodredjena, ali tako prisutna i tako ziva... bas nju, nikad ne napustajte i dajte joj sansu da se izrazi i ostvari, razvije, da dobije smisao, usmerite je... raskricte put svojim htenjima....

Ja sam to uradila ... i sada sam bas ovde gde treba da budem....

Neko bi rekao - zasto ne ranije? Pa, bas zbog toga ne bi ni bio ovakav uvod (da li prvo zaspite ili se prvo probudite?!).