Danas je praznik Sveta velikomučenica Varvara
Rođena je u gradu Iliopolju misirskom u neznabožačkoj porodici prebogatog i znamenitog Dioskora. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac ju je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama. U usamljenosti, Varvara je svojim blistavim umom dosegla znanja o Tvorcu i Gospodu, iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete trojice, a prstom, kao gvožđem, izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti. Kada je ovo saznao surovi otac, prijavio je kćer načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom Julijanom. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Dioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.
Grad Kragujevac preuzeo brigu o delu radnika Zastave
(Beta)
Predstavnci gradske vlasti u Kragujevcu i sindikata Zastavinih fabrika autmobila i kamiona potpisali su danas protokola o saradnji.
Kako je rečeno agenciji Beta, tim protokolom lokalna samouprava je preuzela obavezu da pomogne u zapošljavanju jednog broja Zastavinih radnika koji ne budu prešli u Fijatovu fabriku ili ne prihvate prekvalifikaciju.
Protokol o saradnji su u Skupstini grada potpisali gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i predstavnici sindikata fabrike Zastava automobili i Zastava kamioni, Zoran Mihajlović i Goran Miletić.
Predsednik sindikata Zastavine fabrike automobila Zoran Mihajlović rekao je agenciji Beta da su se tim protokolom predstavnici gradske uprave obavezali da će prilikom kontakata sa firmama koji iskažu potrebu za novim radnicima uticati na to da radnici Zastave imaju prednost u zapošljavanju.
"Prednost u zapošljavanju odnosi se na jedan broj radnika, koji posle anketiranja koje će Fijat provesti, ne budu prešli u novu fabriku ili ne prihvate prekvalifikaciju", rekao je on.
Mihajlović je naveo da će lokalna uprava pomoći da radnici Zastave dobiju prednost prilikom zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima ili kod Fijatovih kooperanata.
On je procenio da će u toj grupi radnika biti najviše onih sa visokim obrazovanjem, koji neće naći adekvatno radno mesto u Fijatovoj fabrici ili neće biti spremni da idu na prekvalifikaciju.
Mihajlović je rekao da je na jučerašnjem sastanku potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić prihvatio da svi zaposleni u Zastavi budu obuhvaćeni Fijatovom anketom i da svima bude ponuđen posao u novoj fabrici.
On je rekao da još nije poznato kada će početi anketiranje radnika, ali pretpostavlja da će biti organizovano sredinom januara.
DINAR 86,09
Dinar je juče ojačao prema evru za 1,7 odsto i srednji kurs iznosio je 86,09 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.Za kupovinu evra potreban je 1,5 dinara manje nego prekjuče kada je kurs bio 87,56 dinara. Narodna banka Srbije je od 5. do 9. decembra kupila 13,4 miliona evra da bi sprečila naglo jačanje dinara, a tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala je ukupno 806 miliona evra da bi doprinela stabilizaciji srpske valute i povećala likvidnost tržišta.
Glas javnosti
„FIJATA“ U KRAGUJEVCU NEMA - DINKIĆ JUČE DOMAĆINIMA „PRODAO“ NOVU VERZIJU ŠARENE LAŽE
Umesto para - do Božića Mlađi obećali pismo!
Od „Iveka“ zasada ništa, a „Fijat“ kao garanciju za realizaciju projekta umesto para poslaće pismo iz sedišta kompanije koje bi trebalo da stigne, najverovatnije do Božića
Italijanska kompanija „Iveko“ neće do kraja godine potpisati ugovor o strateškoj saradnji sa „Zastava kamionima“, a nepoznati su i dalji planovi „Fijata“ o tome koji modeli automobila i u kom obimu i da li će se uopšte ili u dogledno vreme proizvoditi u „Zastavi“, saopšteno je juče u Kragujevcu prilikom posete ministara Verice Kalanović i Mlađana Dinkića ovom gradu.
Kao garancija za realizaciju projekta sa „Fijatom“ očekuje se pismo potpredsednika italijanske kompanije koje treba da stigne u narednom periodu, najverovatnije do Božića.
Na direktno pitanje koje garancije daje „Fijat“ da će realizovati obaveze i ulaganje u „srpski projekat stoleća“ Dinkić je rekao:
„Imamo potpisan ugovor sa ‘Fijatom’, a s druge strane imamo čvrsta uveravanja potpredsednika kompanije ‘Fijat’ gospodina Altavile, koji će uputiti pismo o zajedničkom ulaganju. Ono što će morati da se uradi jeste da se vidi koji je to asortiman, koja je to količina automobila koji će se proizvoditi u periodu krize, kako se ne bi proizvodilo za zalihe“.
Dinkić je juče sa mnogo većim oprezom govorio o ulaganjima Srbije sa „Fijatom, o obimu proizvodnje planiranom u kragujevačkoj fabrici i vrlo vešto izbegao direktne odgovore na pitanja kojim su ga novinari bombardovali. Već sada je pod velikim upitnikom proizvodnja najpre 300.000, a zatim 200.000 automobila na godišnjem nivou, kako je to gromoglasno najavljivano u predizbornoj kampanji i prilikom potpisivanja ugovora sa italijanskom kompanijom.
- Dinamika planiranog obima i kapaciteta će biti sporija - rekao je Dinkić, pravdajući smanjenje planirane proizvodnje aktuelnom svetskom ekonomskom krizom.
U ovom trenutku jedino je ugovor potpisan 29. septembra ove godine garancija da će projekat biti realizovan i reč gospodina Altavile da će do kraja godine stići pismo iz „Fijata“ kojim se garantuje investicija u Kragujevcu. Što se tiče ugovora sa „Ivekom“ i „Manjeti mareli“, on neće biti potpisan, jer „Iveko“ nije doneo poslovne odluke o preseljenju svojih kapaciteta u Kragujevac.
Ni na pitanje da li će Vlada Italije podržati „Fijat“ i u kojoj meri projekat u Kragujevcu zavisi od te podrške, Dinkić nije odgovorio direktno.
- Mi smo vlasnici jedne trećine i na svakih tri evra njihovog uloga mi ulažemo jedan evro kapitala. Ono što je sigurno jeste da će proizvodnja „punta“ ići verovatno u većem obimu nego što je planirana i zato je važno da što pre uvedemo status slobodne carinske zone, kako bi ovaj automobil bio još atraktivniji - rekao je Dinkić.
ISPLATE POČINJU OD DANAS!?
Vlada je obezbedila 450 miliona dinara i od danas počinje isplata otpremnina za oko 1.200 radnika koji su se izjasnili za socijalni program. Do kraja ove nedelje stiže i 200 miliona dinara za isplatu prve tranše na ime duga za neisplaćene zarade za oko 16.500 radnika „Zastave“.
Dinkić tvrdi da je Srbija spremna da prati investiciju „u punom kapacitetu“ i dodao da za realizaciju projekta „Fijat automobili Srbija“ za iduću godinu obezbeđeno 14 milijardi dinara.
Na pitanje novinara da li „Fijat“ može da iznese investiciju u Kragujevcu, ministar ekonomije je govorio o događanjima u nemačkim fabrikama automobila, i dodao da se u Kragujevcu „nastavlja projekat zajedničkog ulaganja, ali primereno tekućoj finansijskoj krizi“, te da je dobro da će u narednom periodu veća tražnja biti za malim automobilima, koji bi trebalo da se proizvode u Kragujevcu. Prema rečima Dinkića, obnavljanje proizvodnje „keca“ i „juga“ ne bi bilo rentabilno.
Neizvesno produženje važenja starih pasoša
Stari pasoši prestaće da važe do kraja godine, ukoliko Skupština Srbije ne izglasa izmenu Zakona o putnim ispravama. Glasanje najavljeno za sredu.
Ukoliko Skupština Srbije za petnaest dana ne izglasa izmenu Zakona o putnim ispravama, stari pasoši prestaće da važe do kraja godine.
To bi značilo da svi građani koji nisu izvadili novi biometrijski pasoš, od 1. januara neće moći da putuju van zemlje. Isti problem imaće i oni koji bi iz dijaspore došli u zemlju za praznike.
Ipak, u Skupštini očekuju da će se, iako je usporen rad, o izmenama tog zakona glasati u sredu.
Stari pasoši ne izdaju se od prvog novembra, a od 7. jula, kada je početo izdavanje novih, samo u Beogradu zahteve je podnelo više od 53.000 građana.
"U MUP-u Stari Grad dnevno se primi između 60 i 70 zahteva za nove putne isprave. Mi to očekujemo u narednom periodu zbog raspusta i zbog predstojećih praznika. Inače od dana predaje do izdavanja potrebno je sedam dana, a ne trideset kako govore mnogi", rekla je šef odseka za upravne poslove MUP Stari Grad Branka Popadić.
Prema nekim najavama iz parlamenta, o izmenama zakona moglo bi se glasati u sredu i tako bi, pre isteka roka, zakon bio objavljen u Službenom glasniku, a potom, osam dana kasnije stupio na snagu.
Poslanici se međusobno optužuju ko je kriv za to što odluka o produžetku važenja starih pasoša još nije doneta.
"Da li je to odgovornost ili neodgovornost da deset dana pred Novu Godinu, kada ljudi najviše putuju, građani još ne znaju da li će važiti pasoši ne prethodne, jer mi čak nemamo pasoše prethodne države, već one SRJ ", istakao je Vladan Batić.
Opozicija tvrdi da priču potpiruje vladajuća koalicija jer pokuašava da na njih prebaci odgovornost za kašnjenja.
Politički analitičari slažu se da se opozicija ne može optuživati za to što izmene zakona još nisu donete, ali građanima poručuju da nemaju razloga za strah jer nikom nije u interesu da zakon ostane nepromenjen.
Usvajanjem izmena, stari pasoši bi, umesto do kraja ove godine, važili do kraja 2009. godine
BRŽE DO DOKUMENATA
U Srbiji je osnovan internet portal na kojem građani jedni drugima daju uputstva o tome kako se dobijaju dokumenta. Cilj foruma je da građani ne moraju da odlaze u državne institucije više puta, već da unapred pronađu informacije na portalu www.formular.rs i skrate proceduru.
POPUNJENI KAPACITETI NA KOPAONIKU
Svi kapaciteti u kragujevačkom odmaralištu Agencije za turizam i saobraćaj Kragujevac na Kopaoniku popunjeni su do aprila 2009.godine su popunjeni. Razloge za veliko interesovanje za boravak u kragujevačkom odmaralištu treba tražiti u dobroj i kvalitetnoj usluzi, sadržajnim programima za decu, dobrom smeštaju i izuzetno povoljnim cenama boravka.
 Prema rečima direktora turizma u ATS-u Milana Vukovića tokom septembra i oktobra u odmaralištu, koje ima 200 kreveta u dva bloka i 50 u depadansu (jedno kuptailo na dve sobe), izvršena je popravka stolarije i prozora, obnovljeni su podovi i tepisi, kompletno su okrečene sobe i fasada i nabavljeno je 150 novih dušeka za sobe u oba bloka. Vrednost kompletne investicije je, kako je rekao Vuković, između 4 i 5 miliona dinara. ''Sve to doprinelo je da su naši kapaciteti popunjeni do aprila naredne godine i da ćemo 2008.godine završiti sa rekordnih 40 hiljada noćenja što je za čak 20 hiljada više nego 2004.godine'', rekao je Vuković. On je najavio i da je u planu da u 2009-oj godini bude napravljena ograđena terasa sa bifeom na površini od oko 80 kvadratnih metara kao i gradnja sportskom kampa koja će omogućiti idealne uslove za pripreme sportista. Odlukom Gradskog veća Kragujevca svi sportisti iz redova SD''Radnički'' čije priprema finansira lokalna samouprava ubuduće će se za takmičenja pripremati u kragujevačkom odmaralištu na Kopaoniku.
Pored sportista najveće interesovanje za boravak u odmaralištu na Kopaoniku pokazuju obdaništa i škole. Trenutno u odmaralištu borave mališani iz jagodinskih vrtića, a kako kaže Milan Vuković, veliko interesovanje za smeštaj i boravak u našem odmaralištu vlada i u Zrenjaninu, Beogradu, Pančevu, Valjevu. Cena punog panisona u blokuIi blokuIIu predsezoni je 1200 odnosno 1300 dinara a od 26.decembra, kada zvanično počinje sezona cene, za odrasle, će se kretati od 1850 do 2250 dinara po osobi. Za decu koja će boraviti na Kopaoniku u okviru nastave u prirodi uzrasta od 7 do 11 godina cena punog pansiona je 1100 dinara.
Jeftinije mleko
Potrošači u Srbiji će plaćati mleko nekih proizvođača i do 10 odsto manje nego do sada, pri čemu će neke mlekare trajno sniziti cene svojih proizvoda, dok će neke tek posle novogodišnjih praznika odlučiti da li će zadržati niže cene.
Pasterizovano mleko "Imleka" i "Novosadske mlekare" će biti 10 odsto jeftinije, a dugotrajno UHT mleko potrošači će plaćati osam odsto manje nego do sada.
Maslac će biti jeftiniji 12 odsto u odnosu na postojeću cenu.
Litar svežeg mleka umesto 59 koštaće 53 dinara, dugotrajno mleko će biti jeftinije za osam dinara i koštaće 68 dinara, a maslac od 125 grama će umesto 68 koštati 59 dinara.
Menadžer za odnose s javnošću kompanije "Imlek" Nevena Veselinović kazala je Tanjugu da će to biti trajno sniženje cena tih proizvoda.
I mlekara "Subotica" će od danas sniziti cene mleka, pa će litar pasterizovanog mleka umesto dosadašnjih 52, koštati 49 dinara po litru, dok će trajno mleko biti jeftinije i do sedam dinara po litru.
Marketing menadžer u toj mlekari Tatjana Antić rekla je Tanjugu da će to biti novogodišnje sniženje, koje će trajati mesec dana, a posle toga će biti odlučeno da li će cene ostati na tom ili će biti vraćene na prethodni nivo.
U mlekari "Šabac" za sada nisu želeli da komentarišu da li će snižavati cene mleka.
Mlekara "Kuč kompani" iz Kragujevca će od danas trajno sniziti cenu mleku za 15 odsto, rekao je direktor te mlekare Jezdimir Kuč, a vlasnik kruševačke mlekare "Šumice" Dragan Kostić je najavio da će ta mlekara početkom naredne godine sniziti cenu mleka za pet do deset odsto.
Obavezna markica u zdravstvenim knjižicama
Od nove godine više ne važe zdravstvene legitimacije overene samo pečatom poslodavca
Da bi overili zdravstvene knjižice za svoje zaposlene, poslodavci najkasnije do 19. novembra u matičnim filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje treba da preuzmu posebne markice za overu ovih legitimacija. To će ubuduće biti jedini dokaz da knjižica važi i da se uz nju može dobiti lek na recept i obaviti pregled kod lekara. Zato je Republički zavod za zdravstveno osiguranje juče uputio poziv poslodavcima da kontaktiraju matične filijale RZZO i dogovore preuzimanje markica.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje podseća da se od 1. januara 2009. godine knjižice više neće kao do sada overavati samo pečatom i potpisom ovlašćenih lica poslodavca, već lepljenjem markica zdravstvenog osiguranja.
„To praktično znači da zdravstvene knjižice zaposlenih i članova njihovih porodica neće važiti sledeće godine ukoliko budu overene potpisom i pečatom poslodavca”, navodi se u saopštenju.
Zbog toga iz RZZO stiže poziv poslodavcima da ne čekaju poslednje dana ove godine, već da se jave za preuzimanje markica.Od podnošenja zahteva do preuzimanja markica mogu da prođu i tri dana, a u ovom zavodu podsećaju da sve filijale rade svakog radnog dana od 7.30 do 19.30. Inače, do sada se vrlo mali broj poslodavaca obratio filijalama RZZO i preuzeo markice za overu knjižica. Zaposleni u preduzećima ne mogu sami da overe knjižice, ali o tome moraju da vode računa njihovi poslodavci, jer, ako do kraja godine ne overe knjižice na propisani način, oni mogu doći u situaciju da moraju da pokriju sve troškove lečenja za svoje zaposlene. Znači, bez knjižice sa markicom, zaposleni posle 1. januara neće imati pravo na lečenje o trošku zdravstvenog osiguranja, a u tom slučaju troškove za pruženu zdravstvenu zaštitu zaposlenima i članovima njihovih porodica dužni su da obezbede sami poslodavci. Neće važiti ni knjižice koje su overene do februara ili marta, jer je u tim slučajevima prekršen raniji propis da poslodavci mogu potpisom i pečatom overavati knjižice samo do 31. decembra 2008. godine, objasnili su nam u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Šengen još daleko
NOVOSTI S. S. ROVČANIN
SPORAZUM o viznoj liberalizaciji, koji našim građanima treba da olakša postupak dobijanja viza za putovanja u zemlje Evropske unije, nije u potpunosti zaživeo. U mnogim ambasadama građani između 25 i 30 godina smatraju se rizičnom grupom, pa teško dolaze do viza. Napredak je u tome što su vize za mnoge besplatne i dobijaju se sa više ulazaka u željenu zemlju. Ispunjavaju se rokovi od deset dana za obradu dokumenata, ali se i dalje u nekim ambasadama razgovori zakazuju i do dva meseca ranije.
Ovi podaci izneti su u izveštaju Nevladine organizacije "Grupa 484" o putu Srbije ka viznoj liberalizaciji. U njemu se navodi šta je srbija uradila, a šta još mora da se učini kako bi naši građani na putovanja mogli samo sa pasošima u džepu.
Srbija je malo toga uradila u procesu readmisije. Od početka ove godine stiglo je 965 zahteva i to ne predstavlja povećanje u odnosu na prethodni period. Odbijeno je 17 odsto zbog nemogućnosti utvrđivanja državljanstva.
Sporazum o readmisiji ne sprečava građane Srbije da i dalje traže azil u zemljama EU. Po broju uloženih zahteva za azil, a bilo ih je 6.200, Srbija je do polovine ove godine kotirana na sedmom mestu svih zemalja. Prošle godine bili smo na 4. mestu sa 15.400 zahteva
za azil. Dok god ovde budemo visoko kotirani male su šanse za "beli šengen".
I u oblasti migracione politike konstatuje se mali napredak. Trenutno se u Srbiji nalazi 5.253 stranih državljana sa stalnom prijavom boravka.
Nije došlo do osetnog poboljšanja ni u borbi protiv organizovanog kriminala. U peridu od 2006. do juna 2008. godine otkrivene su 43 kriminalne grupe, a podnete su 123 krivične prijave protiv 742 osobe. Najviše iz grupa finansijskog kriminala, opšteg organizovanog kriminala, i krijumčara droge. U toku 2008. godine 602 strana državljana su ušla na teritoriju Srbije nezakonito.
U izveštaju se navodi da se ne mogu dati prognoze kada će se Srbija naći na "beloj šengen listi".
UKIDANJE
Cilj Vlade je potpuno ukidanje viznog režima, a ne samo olakšice pri njihovom dobijanju - kazao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović ističući da predstoji još mnogo reformi koje je neophodno sprovesti u tom cilju, među kojima je niz zakona za usvajanje, osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, ostvarenje nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja...
O liberalizaciji viznog režima odlučivaće svaka članica EU ponaosob.
SEMINAR ZA PČELARE
Društvo pčelara Kragujevac u saradnji sa lokalnom samoupravom više od tri godine učestvuje u projektu koji podržava belgijska humanitarna organizacija Karitas ineternacional. U okviru ovog projekta organizovan je 11 međunarodni seminar iz pčelarstva. Na predavanju su pčelari saznali kako mogu da usklade svoju delatnost sa propisima evroske unije. Predavači su bili pčelari iz Hrvatske i Slovenije koji su preneli svoja iskustva o zaštiti pčela i uzgoju matica.
Grad Kragujevac je osim edukativnih programa za pčelare obezbedio i novčana sredstva. Društvo pčelara Kragujevac je kroz kredite i donacije u 2008. godini dobilo milion dinara iz gradskog budžeta. Pčelari su subvencionisani i sa 100 dinara po košnici, jer je 2008. proglašena godinom elementarne nepogode za pčelarstvo. Zahvaljujući dobroj saradnji sa gradskom upravom društvo pčelara Kragujevac je zaštitilo geografsko poreklo meda iz Šumadije.
Škola od nacionalnog značaja
Centralna manifestacija proslave 175 godina postojanja Prve kragujevačke gimnazije – Svečana akademija, kojoj su prisustvovali ministar prosvete, Žarko Obradović, Njegovo preosveštenstvo vladika šumadijski gospodin Jovan, predstavnici grada, Šumadijskog upravnog okruga, sadašnji i bivši učenici i profesori ove škole, održana je danas u podne u svečanoj sali gimnazije.
Radosnu vest da je Prva kragujevačka gimnazija dobila status škole od nacionalnog značaja na osnovu rešenja o proglašenju Vlade Republike Srbije, na današnjoj svečanosti, saopštio je ministar prosvete.
 Na Svečanoj akademiji izvedena je adaptacija tekstova iz Spomenice 1933, 1983 u režiji profesorke Sonje Popović u kojoj su učestvovali učenici Prve kragujevačke gimnazije i glumci Knjaževsko-srpskog teatra. U holu škole otvorena je izložba dokumenata i fotografija znamenitih ličnosti koje su bile đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije među kojima su znameniti književnici, diplomate, naučnici, lekari, profesori, sportisti koji svedoče o dugoj i bogatoj tradiciji jednog od stubova srpske prosvete. U klupama ove škole sedeli su ili u njoj predavali Dragoslav Srejović, Radoje Domanović, Svetolik Ranković, Svetozar Marković, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Nikola pašić, Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Olja Ivanjicki, Stevan Pletikosić i mnogi drugi.
Prva kragujevačka gimnazija počela je sa radom 1833.godine kada je upisana prva generacija od 34 učenika pod pedagoškim pokroviteljstvom jedinog profesora i istovremeno upravnika, Dimitrija Isailovića. Tokom svoje istorije, Prva kragujevačka gimnazija je imala status nacionalne ustanove koji je dobila davne 1933. godine, na svoju stogodišnjicu.
Škola sa istorijom i tradicijom, danas ima preko 1100 đaka i 85 profesora, visoko profesionalni kadar i motivisane učenike koji pored formalnog obrazovanja stiču i znanja i veštine koje su neophodni za profesionalni uspeh. Znanje je naš najveći razvojni resurs, i zato je “bitka za znanje, zapravo bitka za budućnost, što je naš najveći nacionalni interes“ - poručio je ministar Žarko Obradović sa današnje Svečane akademije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
RAZREŠEN MIODRAG POPOVIĆ
Miodrag Popović dosadašnji pomoćnik gradonačelnika za oblast urbanizma, podneo je ostavku na to radno mesto. Rešenje o razrešenju Miodraga Popovića sa mesta pomoćnika gradonačelnika za oblast urbanizma doneto je 5.decembra 2008.godine.
U ovom trenutku Popović se, po sopstvenom zahtevu, nalazi na godišnjem odmoru. Radni odnos Miodragu Popoviću, zvanično prestaje, po isteku godišnjeg odmora, u petak 26.decembra 2008.godine.
Blic
Uprava u Kragujevcu zamrzava rashode
Službena putovanja će odobravati komisija
Zbog svetske ekonomske krize, čelnici grada Kragujevca su odlučili da uvedu restriktivne mere u troškovima gradske uprave. Prema rečima zamenika gradonačelnika Nebojše Zdravkovića, pojačanom kontrolom za troškove ugostiteljskih usluga, službenih putovanja, mobilnih i fiksnih telefona, popravki i usluga po ugovoru, grad može da uštedi 196 miliona dinara, a to je 12 odsto potrošenog u ovoj godini.
- Uvode se posebni pravilnici i stroga komisijska kontrola, tako da će svako korišćenje službenog vozila biti ograničeno samo na najneophodniju potrebu. Službena putovanja, i u zemlji i u inostranstvu, moraće da odobri posebna višečlana komisija. Gradonačelnik je odavno ograničio troškove za mobilne telefone, ali će i oni biti smanjeni. Uz to, plate u gradskoj upravi su zamrznute i neće biti povećavane do daljeg. Na ono što su primili u novembru, a prosek je 33.000 dinara, zaposleni će dobijati i dalje. Korekcija može da bude jedino u smanjenju, ali u povećanju sigurno ne - kaže Nebojša Zdravković.
U poslednje dve godine centar Šumadije ima najveću stopu ekonomskog razvoja u Srbiji, pa je zato i budžet grada za narednu godinu sa ovogodišnjeg od 6,8 milijardi dinara uvećan na osam milijardi. Kako kažu čelnici gradske samouprave, čak 3,7 milijardi dinara će biti izdvojeno za razvojne investicije, ali su se i tu odredili prioriteti. Tako se, pa i u slučaju najveće krize, neće odustati od izgradnje nove zgrade Hitne pomoći, novih stambenih objekata, zgrade za Filozofsko-umetnički fakultet. Prioritetno mesto na listi investicija su zauzeli i nova autobuska stanica, dva nova obdaništa i zatvoreni bazen.
- Ono što će u svakom slučaju morati da se završi, kada je reč o saobraćajnicama, jesu ulice koje su neophodne za ispunjavanje ugovora sa „Fijatom” - ulice Save Kovačevića, Petrovačka magistrala, Tankosićeva i  Avalska.
Naredne godine u Kragujevcu neće trpeti deca. Prema rečima Slavice Saveljić, člana gradskog veća zaduženog za socijalnu politiku i brigu o deci, „grad izdvaja 210 miliona dinara za socijalnu politiku, 50 miliona za zdravstvo i još 270 miliona za ustanove za decu”.
- Ukupni troškovi za decu su mnogo veći, i iznose oko 600 miliona dinara. Najmlađi u Kragujevcu neće oskudevati u hrani i u igračkama, a moraćemo da izgradimo i dva nova obdaništa. Od toga se neće odustati. Jedno novo obdanište, koje će biti montažni objekat, napravićemo do Đurđevdana, do proslave Dana grada. Za sada su u opticaju lokacije u Korićanima, Beloševcu ili Deninom brdu.
Od mnogih javnih komunalnih preduzeća, među prvima je JKP „Gradska groblja” predložilo mere štednje. Kako kaže Dragan Radović, direktor ove ustanove, „vodiće se stroga evidencija poziva, i fiksnih i mobilnih, a smanjiće se i budžet firme namenjen za reprezentaciju - kalendare, ugostiteljstvo i reklamni materijal, koji su do sada bili oko 200.000 dinara.
Umerena ishrana za duži život
Istraživači japanskog univerziteta u Kjotu otkrili su da određeni gen uz slabiju ishranu produžava život crvima. Istraživanja su pokazala da i ljudi imaju isti gen.
Istraživači sa japanskog univerziteta u Kjotu otkrili su da određeni gen omogućava crvu duži život ako on manje jede.
Jednoj grupi hrana je davana redovno - živeli su 24 dana, a drugoj neredovnije. Živeli su duže, 37 dana. Takođe, crvi koji su bili gladniji bili su aktivniji nego oni koji su jeli svaki dan.
Naučnici tvrde da i ljudi imaju isti gen i da mogu da ostvare slične koristi umerenijom ishranom.
Značaj studije nije samo u tome kako da se ljudski život produži već kako sprečiti nastanak i razvoj bolesti povezanih sa starenjem.
Ubrzan puls povećava gojaznost
Najnovija studija japanskih naučnika pokazala je da je ubrzan rad srca povezan sa razvojem gojaznosti i dijabetesa.
Srčani ritam reguliše simpatički nervni sistem-mrežu neurona koji deluju bez uticaja svesti, a utiče i na rad debelog creva, krvnih sudova, na sužavanje i širenje zenica, znojenje i na krvni pritisak.
Japanska studija je jedna od prvih koje se bave uticajem ubrzanog pulsa na telesni metabolizam. U njoj je učestvovalo 614 ljudi, koji su praćeni tokom 20 godina.
Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe.
U prvoj su bile osobe čiji je puls u mirovanju bio ispod 60, u drugoj one sa pulsom između 60 i 69, u trećoj ispitanici sa pulsom od 70 do 79, a u četvrtoj oni sa pulsom koji je premašivao 80.
Ustanovljeno je da su, u poređenju s onima čiji je puls ispod 60, ispitanici sa pulsom većim od 80, izloženi 1,34 puta većem riziku od gojaznosti, 1,2 puta većem riziku da razviju otpornost na insulin i 4,39 puta većem riziku da postanu dijabetičari.
Japanski istraživači veruju da preterana nervna aktivnost može da dovede do gojaznosti, zato što ima za posledicu smanjeno sagorevanje masti u organizmu.
FK RADNIČKI
Igrači FKK Radnički su završili sa odigravanjem prijateljskih utakmica u 2008.godinu. Uporedo sa odigravanjem utakmica, trener Slavko Vojičić je izvršio dodatnu selekciju igrača na koje ne računa u nastavku prvenstva.
 
Posle odlazaka Krezovića, Odura i Mišića, klub su napustili i Vukašin Ristić, Marko Savić, Nikola Tajdić i Miloš Maričić, dok su slobodni u izboru sredini i dvojica najiskusnijih - Dalibor Antonijević i Boban Nikolić.
Najavljeni kao velika pojačanja, Antonijević, Nikolić i Tajdić nisu opravdali očekivanja kragujevačke publike i uprave kluba. Zaostatak od 12 bodova za prvoplasiranom Slogom je veliki, pa je stručni štab rešio da napravi selekciju tima i odrekne se igrača na koje ne računa.
U toku narednih dana, klub će pojačati i novi igrači, ali o njihovim imenima, kada za to dođe vreme
RADNIČKI CREDY BANKA - CUNEO
Revanš meč 1/8 finala CEV Kupa protiv Bre Banca Lannutti CUNEO naši momci dočekuju u izuzetnom raspoloženju, zer pred punom halom Jezero nemaju šta da izgube. Da podsetimo prvi meč, dobili su Italijani rezultatom 3:0 po setovima 25:19, 25:14 i 25:23, za samo 67 minuta igre.
RADNIČKI - CRVENA ZVEZDA
U zaostaloj utakmici 7 , kola rukometne Super lige rukometaši Radničkog odmeriće snage sa ekipom Crvene zvezde. Meč je zakazan za četvrtak od 19h u hali Jezero.
ĐUKIĆ U REPREZENTACIJI
Desno krilo rukometnog kluba Radnički iz Kragujevca Miloš Djukić pozvan je od strane Saveznog selektora Jovice Cvetkovića u sastav Olimpijske rukometne reprezentacije Srbije.
Tako je Đukić koji je i ranije pozivan u dres sa državnim grbom ostao jedini Kragujevčanin koji je dobio poziv za nacionalni tim i on će u dresu Olimpijske selekcije učestvovati u susretu 27. decembra u hali Pionir protiv ekipe Hrvatske, da bi ponovo 29. i 30. decembra odmerio snage sa igračima Mađarske.
NA DANAŠNJI DAN
17. decembar
1794. - U Beču je prestao da izlazi list "Slaveno-serbske vjedomosti", koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.
1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto "umnožavanje blagorodne divljači".
1903. - Amerikanci, braća Orvil i Vilbur Rajt, uspeli su da prvi put uspešno lete u mašini težoj od vazduha koja je imala i sopstvenu pogonsku snagu. U Kiti Hoku, u Severnoj Karolini, oni su preleteli 26 metara za 12 sekundi, a prilikom drugog leta 260 metara za 59 sekundi. Tako je rođen avion.
1959. - "On The Beach" je prvi film koji je imao premijeru sa obe strane gvozdene zavese.
1965. - Izašle su najobimnije novine - "Sunday New York Times" na 946 strana.
1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.
|
